Еколошка темпирана бомба: Депонија Моравиште гуши Варварин

Док несанитарна депонија Моравиште деценијама буквално прелива отпад у Велику Мораву, становници Варварина гуше се у токсичним ПМ честицама чија је концентрација током пожара била и до 300 пута већа од дозвољене. Иако су мерења показивала љубичасти аларм, а Варварин био међу најзагађенијим местима у Србији, локално становништво живи у страху од освете због јавног говора о овом проблему. Пожари су тренутно угашени, али еколошка катастрофа тиња под земљом, јер обећана регионална депонија постоји само на папиру, а сав отпад и даље завршава на препуном сметлишту свега неколико стотина метара од првих кућа.

Несанитарну депонију Моравиште у Варварину грађани годинама означавају као једну од највећих еколошких претњи у општини. Смештена на свега неколико стотина метара од првих кућа и у непосредној близини Велике Мораве, ова депонија деценијама прима отпад без адекватне заштите, док су пожари, густ дим и непријатни мириси постали свакодневица за становнике околних насеља.

Према речима Гордане Чабрић, одборнице групе грађана „Наши људи“, проблем траје годинама.

„То је несанитарна депонија која се налази у непосредној близини долине Велике Мораве. Смеће се практично прелива према реци и представља сталан извор загађења земљишта, воде, а нарочито ваздуха. Често је долазило до паљења депоније, па су се токсичне честице шириле не само Варварином, већ и делом општине Ћићевац, у зависности од правца ветра“, наводи она.

Додатни проблем представља чињеница да се депонија налази на свега око 500 метара од првих домаћинстава.

„То је апсолутно незамисливо. Законом је забрањено прављење депонија у близини реке, као и на оваквој удаљености од насељених места“, каже Чабрић.

Љубичасти аларм на апликацији

Да проблем није остао само на утиску грађана, показала су и мерења квалитета ваздуха.

Милорад Поповић, активиста групе грађана „Наши људи“, наводи да су резултати били алармантни.

„Апликација је показивала љубичасти ниво загађења више пута, што значи да су вредности биле далеко изнад дозвољених граница. У једном периоду Варварин је био међу најзагађенијим местима у Србији, али тада је депонија горела“, каже Поповић.

Како би пратили стање, активисти су поставили мерач у непосредној близини депоније, користећи интернет везу једног од домаћинстава. Међутим, ни то није прошло без проблема.

„Људи су тражили да никоме не говоримо где се мерач налази. Чак је породица код које је дуго био постављен инсистирала да га уклонимо. Можемо само да претпостављамо да се сазнало где је постављен“, наводи Поповић.

Његове речи потврђује и одборница Бранкица Блажић.

„Људи који живе најближе депонији нису желели јавно да говоре. Постоји страх. Ранијих година је писана петиција, али данас је ситуација таква да нисмо смели ни да кажемо код кога се налази мерач“, истиче она.

Загађење 300 пута веће од дозвољеног

Блажић објашњава да је све почело након контакта са Бојаном Лајкићем, творцем апликације Икс-еко.

„Он нам је препоручио да преко Београдске отворене школе набавимо мераче. Први мерач поставили смо веома близу депоније. Када смо први пут мерили током пожара, показало се да је загађење било и до 300 пута веће од дозвољеног. Када су људи из Београдске отворене школе видели резултате, послали су нам још један, много озбиљнији уређај који је мерио ПМ честице. Резултати су били поражавајући.“

Подсетимо, ПМ честице су микроскопске честице настале сагоревањем отпада, пластике, горива и других материја. Због своје величине не могу се видети голим оком, али лако доспевају у дисајне путеве и организам човека, због чега се сматрају једним од најопаснијих облика загађења ваздуха.

Према подацима које износи  др Гордана Чабрић, током пожара бележене су екстремно високе концентрације штетних честица.

„Дозвољена вредност ПМ честица је до 50 микрограма по метру кубном, а ми смо имали мерења преко 400. Те честице настају сагоревањем пластике, горива и другог отпада. Оне се везују за слузокожу респираторног система, а ситније ПМ 2,5 честице повезане су са хроничним, аутоимуним, малигним и кардиоваскуларним болестима. Најугроженији су старији људи, мала деца и хронични болесници.“

Нема пожара, проблеми остали

Саговорници се слажу да је након вишегодишњег притиска дошло до одређених помака.

„Када смо проблем више пута покретали у Скупштини општине, након расправе су прихватили да проблем постоји. После тога доведена је струја, сређен прилаз, постављене су камере и капија како би се спречио неконтролисан улазак на депонију“, каже Чабрић.

Поповић додаје да је управо континуирано упозоравање јавности дало резултате.

„Ми смо углавном реаговали када се депонија запали. То је био највећи проблем. Горела је веома често, некада и једном недељно, годинама уназад. Посебно током 2024. године. Узбуну смо дизали преко друштвених мрежа и стално указивали на проблем.“

Ипак, чињеница да пожара више нема не значи да је проблем решен.

„Сав отпад који грађани произведу и који комунално предузеће прикупи и даље завршава на истој депонији. Она је препуна. Повремено се отпад булдожерима затрпава земљом, али се и даље одлаже на истом месту“, упозорава Поповић.

На то указује и Бранкица Блажић.

„Депонија се тренутно не пали, али и даље представља озбиљну претњу. Отпад утиче на земљиште, подземне воде и бунаре. Велика Морава је веома близу, а загађење може да утиче и на пољопривредне површине. То даље утиче на производе који завршавају на тржишту широм Србије.“

Решење постоји само на папиру

Као дугорочно решење помиње се регионална депонија у Срњу код Крушевца, али од најављених радова за сада нема ништа.

„Рок за отварање те депоније је 2027. година, али није започет ниједан озбиљан рад. То је врло индикативно. Грађани Срња су се раније противили тој идеји, а додатни проблем представљају и трошкови транспорта отпада“, сматра Гордана Чабрић.

Она додаје да је неопходно пронаћи нову локацију и изградити депонију по свим прописима.

„Потребна је санитарна депонија са заштитним слојевима који спречавају загађење земљишта и подземних вода. Ова постојећа је одавно преоптерећена. Када су уклањане дивље депоније по селима, сав тај отпад је додатно довежен овде, па је проблем само постао већи.“

Док грађани чекају трајно решење, депонија Моравиште остаје свакодневни подсетник да један од највећих еколошких проблема у општини Варварин још није затворен. Пожари су заустављени, али отпад и даље стиже, а питање колико дуго ће постојећа локација моћи да издржи без нових последица остаје без одговора.