HUMANA STRANA SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA: Pomoć onima kojima je najpotrebnija

Humanitarna organizacija “Dečje srce” postoji 19 godina sa ciljem pružanja podrške osobama sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama.

O iskustvima “Dečjeg srca” u prethodne dve decenije, na okruglom stolu koji je organizovan u okviru drugog Mini-sajma socijalnog preduzetništva u Kruševcu, govorio je direktor Goran Rojević.

Naša misija je da obučimo mlade ljude sa smetnjama u razvoju za samostalan život, za vreme kada će ostati bez podrške roditelja. Posle 18 godina uspeli smo da pokrenemo kafić “Zvuci srca” na Vračaru. Cilj je bio da se šira zajednica susretne sa osobama sa smetnjama u razvoju, da prepozna njihov potencijal”, priča Goran Rojević iz “Dečjeg srca” i nastavlja.

Jedan od prvih pokreta koji smo napravili bila je saradnja sa apotekama Beograda gde smo počeli da proizvodimo 400.000 kesa za apoteke Beograd. To radimo poslednjih šest godina. Potom smo proširili aktivnosti na proizvodnju toalet papira, ubrusa za različite firme. Na dnevnom nivou mi radimo sa oko 1.240 porodica. Takođe imamo i svoju kuhinju koja služi, pre svega, za ishranu zaposlenih. Imamo 25 zapsolenih a sedmoro se priprema za zaposlenje”.

Otvaranjem radno-okupacionog centra „Zvuci srca“ ova organizacija omogućila je osobama sa smetnjama u razvoju da razbiju predrasude i postanu korisni članovi društva.

Veoma je važna kategorizacija tih ljudi kada dođu da se zapošljavaju. U prvoj kategoriji su osobe sa lakšim invaliditetima, u drugoj sa težim dok su u trećoj kategoriji osobe koje ne mogu potpisati ugovor, nezapošljiva grupa ljudi kako ih tretiraju Zakon i Nacionalna služba zapošljavanja. Mi planiramo da pokrenemo radne centre gde bi se zapošljavale i osbe iz treće kategorije”, naglašava Rojević.

Dečje srce” je jedna od organizacija koja je pomogla deinstitucionalizaciju procesa zbrinjavanja osoba sa smetnjama u razvoju.

Da bi izašli iz institucija morali smo da razvijamo nešto što se zove specijalizovano hraniteljstvo. Biološke porodice su se navikle da oni ne žive sa njima pa nisu ni mogli da se vrate tamo. Morali smo da razvijamo te hraniteljske porodice koje su prihvatale tu decu. Razvijali smo i Centre za porodični smeštaj da bi neko kontrolisao te hraniteljske porodice, jer oni ne pripadjau sistemu centara za socijalni rad. Prvo je postojao jedan centar u Beogradu, sada imamo pet ili šest takvih centara u Srbiji. Takođe smo razvili uslugu pomoć u kući za decu i mlade sa smetnjama u razvoju koja nakon 7,8 godina traži određenu vrstu reforme”, pojašnjava Rojević, director organizacije “Dečje srce”.

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content