ISTRAŽIVANJE “ROMANI CIKNE”: Zbog straha od odmazde Romkinje ne prijavljuju partnersko nasilje!

Udruženje “Romani cikna” sprovelo je istraživanje o partnerskom nasilju nad Romkinjama kako bi dalo svoj doprinos osvetljavanju ovog nedovoljno istraženog fenomena.

Projekat je podržan od Ekumenske inicijative žena iz Omiša a sproveden u periodu maj – jun 2019. godine.

U pripremnoj fazi projekta osposobljene su Romkinje iz 5 opština Rasinskog okruga za rad na terenu i vođenje intervjua,

Predmet istraživanja bilo  je rodno uslovljeno nasilje u porodici ‒   partnersko nasilje,

Razumevale smo partnersko nasilje kao bilo koji oblik fizičkog, psihičkog, ekonomskog, seksualnog nasilja i proganjanja žena od strane partnera u okviru porodice, domaćinstva i intimnih veza. Učesnice istraživanja su žene starije od 18 godina, bračne i vanbračne partnerke, bivše žene i partnerke, emotivne partnerke (koje ne žive u istom domaćinstvu), bivše emotivne partnerke. Primenjivale smo metodu usmenog intervjua

Pokazalo se da je nasilje nad Romkinjama veoma prisutno, da žive u porodicama gde je nasilje gotovo sastavni deo svakodnevice i prihvaćeno kao „normalna” pojava. To čini ovaj društveni problem još opasnijim. Do primene novog Zakona, kod prijave nasilja u romskim porodicama, policija često nije intervenisala. Primenom Zakona Policija reaguje na pozive, što je značajno za romsku zajednicu jer se šalje poruka da to više nije ni za koga „normalno ponašanje”, ističu u UG “Romani cikna”.

Razne vidove nasilja doživelo je 85% ispitanica u anketi “Romani cikne”

Ispitanice uglavnom veruju da znaju šta je nasilje u porodici, ali se utvrđuje da neke oblike nasilja smatraju normalnim ponašanjem muškaraca.  Najuočljivije i najpoznatije je fizičko nasilje, potom psihičko, a ekonomsko nasilje i proganjanje ženama je  najmanje poznato. Mišljenje većine žena je da je prisilni i ugovoreni brak nasilje u porodici.

Razne vidove partnerskog nasilja je doživelo 85% od ukupnog broja ispitanica, retko je bio prisutan samo jedan oblik. Fizičko nasilje doživelo je 66% žena od ukupnog broja ispitanica- najčešće šamaranje, zatim udaranje šakama, čupanje za kosu, potom udaranje predmetom a jedan broj ispitanica je doživelo nanošenje opekotina vrelim predmetima i jedan slučaj uboda viljuškom u oko, 

Najzastupljeniji oblik nasilja je psihičko nasilje -79% žena koje su navodile da je u najvećem broju  psovanje, potom vređanje i omalovažavanje, vika i lomljenje stvari po kući, pretnja batinama ili oružijem, pretnja oduzimanjem dece i zabrana izlaska iz kuće ispitanica“, naglašavaju neke od rezultata istraživanja u “Romani cikni”.

Ekonomskom nasilju bilo je izloženo  32% ispitanica a najprisutnije je bilo nedavanje novca za kupovinu hrane, zabrana odlučivanja o trošenju novca, potom zabrana zapošljavanja , prisiljavanje na rad i oduzimanje prihoda, nedavanje novca za plaćanje računa.

Seksualno nasilje doživelo je 14%  žena, od kojih je najprisutnije primoravanje na seksualne odnose bez pristanka,  a potom u manjem broju primoravanje na seksualne odnose sa drugim muškarcima kao i primoravanje na neprijatne seksualne radnje.

Napad pred decom doživelo je 56% žena, čime se potvrđuje da su indirektno i deca u većini slučajeva žrtve.

Kada se obraćaju institucijama njih 63% navodi policiju a vrlo mali procenat centar za socijalni rad i SOS telefon.

Najveći broj žena nije se usudio da prijavi nasilje ( 66%), najčešće zbog straha od odmazde od strane partnera, ali su prisutne i izjave o emocijama koje imaju, i da bi to sredina doživela kao izdaju. Najčešće nemaju kuda da odu i nemaju svoje prihode. Od ukupnog broja žena koje su prijavile nasilje, najviše ih je iz Kruševca ‒ 34%, a najmanje iz Brusa ‒11%, što verovatno govori i o stepenu emancipacije, ali i informisanosti o zaštiti koju pružaju institucije i zajednica. Žene koje su bile žrtve navode da su osećale ljutnju i bes, patnju, tugu,  poniženje, sramotu, osećale su se jadno i izgubljeno, usamljeno, razočarano, bespomoćno.

Istraživanje je pokazalo da Romkinje nemaju model mogućnosti! Zato je potrebno ohrabriti ih da prijavljuju nasilje kroz planiranje aktivnosti na prevenciji, uz uključivanje svih aktera u zaštiti : romskih nevladinih organizacija, SOS telefona, centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, zdravstvenih i obrazovnih institucija . Preventivne programme je potrebno sprovoditi u romskim zajednicama participativno sa ženama i muškarcima svih uzrasta, u kontinuitetu, definisati indikatore za praćenje i transparentno ih predstavljati romskoj i široj zajednici”, smatraju u UG “Romani cikna”.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

4 × 1 =

Skip to content