ИЗАЗОВИ У ОБЕЗБЕЂИВАЊУ УСЛУГА ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ: Мало људи, пуно посла

Подршка особама са инвалидитетом у Крушевцу суочава се са озбиљним изазовима, како у погледу ресурса, тако и у вези са законодавним оквирима.

Иако постоје организације које пружају подршку, попут Основне организације глувих и наглувих, и даље постоје велике препреке у обезбеђивању ефикасних услуга.

Ивана Филиповић из Организације глувих и наглувих наглашава да је број запослених у њеној организацији минималан у односу на велике потребе што знатно утиче на рад организације.

„У нашем удружењу имамо само једну запослену особу, а потребе су огромне. Трудимо се да пронађемо начине да реновирамо клубове и обезбедимо тумаче, али наш рад често прелази границе онога што бисмо могли да постигнемо“, каже Филиповић. Дешава се, како објашњава, да их у хитним случајевима позове чак и полиција, јер немају других тумача.

Организација глувих и наглувих у Крушевцу има 130 активних чланова и чланица а око 180 особа са овом врстом инвалидитета који користе знаковни језик за споразумевање. Окупља чланове из читавог Расинског округа а постоји већ 70 година.

Да би се обезбедиле квалитетне услуге изузетно је значајна сарадња са другим организацијама и институцијама у Крушевцу. Филиповић се осврнула на један конкретан случај када су захваљујући тој сарадњи успели да помогну породици која није морала да буде смештена у дом. Овај процес трајао је два месеца, а ангажованост чланова удружења била је стална и 24 часа дневно.

Алтруизам као покретачка снага

„Свако од нас, укључујући секретара, био је доступан 24 сата дневно“, додаје Филиповић. Такође, у ситуацијама када им се помоћ тражи у необичним околностима, попут позива у три сата ујутро од полиције, чланови удружења несебично помажу у преводу или асистенцији, независно од околности.

„То су тренуци које не можемо мерити новцем. Не тражимо новац за то јер то је више од обичног посла – то је наш допринос заједници особа са инвалидитетом“, истиче Филиповић, наглашавајући посвећеност и алтруизам који покрећу рад организације.

Сарадња са свим секторима, као и спремност да се увек пружи помоћ медијима, кључна су за Савез глувих и наглувих Крушевац. Филиповић додаје да њихова улога у заједници није само да буду ту за људе којима је потребна помоћ, већ и да максимално функционишу и пружају све што могу.

 „Изазови су свакодневни, а сваки дан је другачији јер се бринемо о људима свих узраста – од деце од две године до одраслих особа старијих од 90 година“, закључује она.

Сличне изазове има и Удружење слепих и слабовидих. Сања Николић, секретарка удружења, истиче: „Постоји заблуда да удружења морају да функционишу искључиво као непрофитне организације, а то није тачно. Организације могу остваривати приход, али он мора бити уложен у развој програма и услуга, а не за профит.“

Николић додаје да организације често обављају административне задатке попут помагања члановима да остваре права на локалном и националном нивоу.

„Ове године смо увели нову радионицу која чланове учи основним мајсторским вештинама – како закуцати ексер, променити сијалицу, јер то могу бити кључне вештине за самосталан живот“, објашњава Николић.

Мањак кадрова – главни проблем

Секретарка организације слепих и слабовидих истиче да је кључни изазов са којим се суочавају недостатак људских ресурса, јер организација са само неколико запослених покушава да одговори на потребе својих корисника и реализује десетине пројеката. Посебан проблем представља потреба за писањем извештаја и пројеката који падају на леђа једног или неколико људи, што ствара преоптерећење.

Поред тога, организација се суочава и са специфичним изазовима које носи инвалидитет чланова. Многи од њих живе самостално, али имају специфичне потребе које отежавају обављање основних животних активности, као што су одласци у суд или општину. Управо због тога, помоћ Савеза слепих постаје кључна како би обезбедили да чланови могу да функционишу у свакодневном животу.

Упркос свим изазовима, организација се и даље ослања на пројекте који омогућавају додатну ангажованост особља и пружају сигурно окружење за чланове који се суочавају са многобројним тешкоћама.

Невена Лазаревић, директорка Центра за особе са инвалидитетом у Крушевцу, осврнула се на изазове са којима се суочавају удружења, наглашавајући важност лиценцирања услуга.

“У последње време често причамо о различитим удружењима, као што су удружења за особе са дистрофијом, церебралну парализу, глуве и наглуве, као и слепе. На жалост, у нашем граду удружења се суочавају с великим изазовима, јер нису у могућности да лиценцирају услуге. Иако смо гледали како удружења у другим градовима имају 2-3 лиценциране услуге, ми у Крушевцу немамо сличан систем. Удружења би требало да имају могућност да се пријављују на конкурсе и да развијају услуге које би омогућиле веће право на избор корисницима, као што су дневни боравци,” објаснила је Лазаревић.

Законодавне препреке и потреба за флексибилнијим услугама

Лидија Милановић из организације IDEAS наглашава потребу за флексибилнијим законодавством и услугама које би биле боље прилагођене индивидуалним потребама корисника.

„Ако особа са инвалидитетом живи у установи и жели да се бави уметношћу, не може једноставно да користи другу услугу, јер оне нису међусобно повезане. Потребно је омогућити флексибилност услуга и прилагођавање индивидуалним потребама корисника“, додаје Милановић.

Милановић указује на важност трансформације у приступу пружања услуга особама са инвалидитетом, не само на нивоу мањих организација, већ и у ширем систему. Истиче да су потребне значајне промене како би подршка била у складу са правима тих особа. Једна од кључних тема је улога тумача у комуникацији између особа са проблемима са слухом и здравствених радника. Према њеним речима, важно је размишљати о томе шта значи када се лекар обраћа тумачу, уместо директно особи са проблемима са слухом.

За унапредење ситуације, стручњаци и организације сматрају да је кључна шира сарадња свих сектора и подршка локалних власти како би се створиле одрживе и ефикасне услуге за особе са инвалидитетом.