Klikovi, lajkovi, šerovi, platforme, algoritmi i optimizacija – koliko je promenjeno okruženje u kome danas rade novinari i medijski radnici i kako tradicionalne redakcije da se izbore sa uslovima koje diktiraju društvene mreže, bila je jedna od tema stručnog skupa “Etički i profesionalni izazovi novinarstva u lokalnim zajednicama”, koji je udruženje Res Publika organizovalo 18. oktobra, u Kragujevcu.
Predstavnici lokalnih medija iz Kragujevca i drugih gradova u Srbiji imali su priliku da sa Tanjom Maksić, medijskom ekspertkinjom BIRN-a, Biljanom Stepanović, urednicom Nove ekonomije i Milanom Zirojevićem, glavnim i odgovornim urednikom Južnih vesti iz Niša, razgovaraju o tome kako je “bitka za bojkama” uticala na uređivačku politiku medija i koje su pozitivne, a koje negativne promene društvene mreže uvele u novinarstvo.
Istraživanje koje je sproveo BIRN pokazalo je da je algoritamska optimizacija i platformizacija novinarstva umnogome uticala na medijsku scenu. Prema rečima Tanje Maksić, u praksi to znači da su mediji prisiljeni da sada vode računa i o tome kako će njihov sadržaj izgledati i na društvenim mrežama, što utiče na izbor naslova, fotografija, videa i pozicioniranja sadržaja na mrežama. Zato imamo poplavu klik bejt naslova i vesti koje su suštinski bez informativne vrednosti.
Maksić objašnjava da se u pozadini svih platformi nalaze algoritmi koji određuju kako će izgledati vaš “fid”, odnosno koje vesti će stizati do određene publike, a koje ne.
“Takvo okruženje dovelo je do medijske manipulacije, klik bejt naslova, i do širenja dezinformacija, jer algoritam ne zna da li je vaša vest tačna ili ne. On samo zna da li se na nju klikće. Algoritam, takođe, traži šta je ono što vi kao pojedinac generalno volite i plasira vam mnogo sličnog sadržaja, što je u suštini suprotno medijskom pluralizmu. Drugi problem je što su redakcije sada postale mašinerije koje treba da “hrane” te algoritme. To dovodi do toga da su uređivačke odluke prepuštene platformama, da mreže odlučuju šta su teme dana i šta će tog dana biti na naslovnoj strani”, objašnjava Maksić.
Kvalitet ispred hiperprodukcije
Da pritisak brojki i algoritma postoji slaže se i Milan Zirojević, koji ističe da preko 40 posto publike na sajt Južnih vesti dolazi sa društvenih mreža. On objašnjava da poslednjih godina dolazi do usitnjavanja sadržaja i da svi mediji teže istom, manje je plurazilma i širih tema.
“Sve to vodi u hiperprodukciju. Živimo u informacionom šumu, ima previše informacija, previše medija, takozvanih vesti, a era rasute pažnje u kojoj živimo ne dozvoljava čitaocima da se skoncetrišu na sadržaj. Kako ćemo to rešiti, nisam siguran, verovatno poboljašnjem kvaliteta sadržaja i nekom specijalizacijom među novinarima. Uvek sam pre za kvalitet nego za hiperprodukciju. Mi smo prošle godine smanjili broj vesti koje dnevno objavljujemo, a posvetili se radu na pričama i poseta sajtu se nije smanjila”, ponudio je jedno od rešenja Zirojević.
On kaže da svuda u svetu drastično opada poverenje u medije, a da su istraživanja pokazala da je broj ljudi koji izbegava vesti najveći u našoj zemlji i iznosi čak 56 odsto. Ipak, iako su zasićeni sadržajem, isto istraživanje je pokazalo da ljude zanimaju lokalne teme, jer se one dešavaju ispred njihovih prozora, u njihovim ulicama. U Srbiji, međutim, to ima dodatan politički aspekt, jer ljudi na lokalu znaju da se o svemu odlučuje na drugom mestu, kao i da ne postoji nikakva odgovornost lokalnih političara za bilo koju otkrivenu aferu ili loše urađen posao, naveo je Zirojević.
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović nema sumnje u to da će ljude uvek zanimati kvalitetan sadržaj, ali im se on mora ponuditi na način koji je prijemčiv za društvene mreže. Ona kaže da je potrebno kreirati drugačije formate, sa više slika, manje teksta, jer ljudi imaju sve manje pažnje, pa je potrebno da se mediji ubace u taj mali prostor.
Sa druge strane, Stepanović pored ovih negativnih, ističe i pozitivne strane društvenih mreža. Ona smatra da su one demokratizovale našu medijsku scenu i omogućile i manjim medijima da se probiju na tržištu.
“Bez društvenim mreža Nova ekonomija bi odavno bila pokojna jer smo neodrživi. One su nam omogućile platformu za oglašavanje, jer nije isto kada vi ponudite reklamu u novinama, na sajtu i na svim našim društvenim mrežama ili samo u štampanom primerku. I strani donatori gledaju brojke, klikove, lajkove. Društvene mreže su, takođe, razbile medijski mrak u Srbiji, jer da nije njih niko ne bi saznao za Jovanjicu, na primer. Ovako ništa ne može da se sakrije od onoga ko želi da se informiše, izađe na mreže i vidi”, objašnjava Stepanović.
Kao pozitivne strane društvenih mreža na panelu su istaknuti i komunikacija sa publikom, kako u vidu građanskog novinarstva, tako i putem komentara, u kojima ljudi mogu redakcijama da predlažu potencijalne teme za tekstove.
Dostojanstvo žrtve i preživele uvek na prvom mestu
U toj konstantnoj trci za lajkovima i šerovima, mediji često skliznu sa druge strane etičkog izveštavanja, a to se, nažalost, najčešće vidi u sadržajima koji se odnose na porodično i nasilje prema ženama i deci.
Zbog toga je drugi panel na ovom stručnom skupu bio posvećen pitanju kako istovremeno zaštititi javni interes i prava i dostojanstvo žrtava. Govornice su bile novinarka Jovana Gligorijević, direktorka televizije Forum iz Prijepolja Mileva Malešić i Dragana Prica Kovačević, novinarka Radija i portala 021 iz Novog Sada, inače članice grupe “Novinarke protiv nasilja prema ženama”.
Po rečima Mileve Malešić Srbija je društvo nasilja, u kome je normalno biti netolerantan prema ženama. Zbog toga je takvo i izveštavanje u slučaju porodičnog nasilja.
“Mediji moraju da shvate da o nasilju mora da se izveštava preventivno, što se u Srbiji i u lokalnim i u nacionalnim medijima radi samo kad je reč o obeležavanju određenih datuma. Potrebno je edukovati građane, a ne pisati o pojedinačnim slučajevima nasilja. To gotovo nikad nije u javnom interesu i isključivo služi senzacionalizmu. Novinari i urednici moraju da procene da li objavljivanje pojedinačne priče neke žrtve nasilja služi zadovoljenju javnog interesa i sa druge strane koliko će štete objavljivanje tog sadržaja naneti toj ženi i njenoj porodici, ističe Malešić.
Ona objašnjava da je zadatak medija da žene koje im se obrate upute na institucije koje mogu da ih zaštite, a ne da iskoriste njihovo beznađe i razočaranost u sistem da bi sebi pribavili ekskluzivu.
Mediji treba da budu saveznici u borbi protiv nasilja, prema rečima Dragane Price Kovačević i sigurno su doprineli podizanju svesti o nasilju, ali pre svega kroz učestala objavljivanja o pojedinačnim slučajevima. Po njenom mišljenju potrebno je više govoriti o samom fenomenu nasilja, na način koji neće uznemiriti žene koje su ga preživele.
“Kada pišemo svoje tekstove razmišljamo o publici, o tome kako će ona reogavati na njih. Tako i u slučajevima nasilja treba da razmišljamo o ženama koje su ga preživale i čitaju ili gledaju medijske sadržaje. Ako naši tekstovi kod njih izazivaju bes, strah ili ih odvraćaju od toga da prijave nasilnika, to onda nisu dobri tekstovi. Treba da ih ohrabrimo da se obrate institucijama, da ne koristimo uvredljive izraze, da fotografije budu prilagođenje, da ih ne podsećaju na traumu i da uvek ostavimo brojeve telefona na koje mogu da se jave stručnim službama”, objašnjava Prica Kovačević.
Iako su paneliskinje složne u oceni da mediji nasilje koriste u svrhu sopstvene promocije, jer senzacionalističkim tekstovima i fotografijama podstiču ljude da klikću na takav sadržaj, ipak je, po rečima Jovane Gligorijević, došlo do napretka u kvalitetu izveštavanja o ovoj temi. Prema istraživanju grupe Novinarke protiv nasilja 2017, pa i 2019. godine čak 60 posto sadržaja je kršilo neki od indikatora koji su bazirani na novinarskom Kodeksu. U 2020. godini taj broj je spao na 40 posto, što je veliki napredak.
“Imamo konstantan pad negativnih indikatora kada je reč o novinarskim saržajima, što znači da novinari dobro rade svoj posao. Međutim, kada govorimo o opremanju novinarskog teksta, o naslovima, fotografijama, video materijalu, tu imamo skok loših indikatora. To znači da sada moramo da radimo sa urednicima. Ne treba zaboraviti ni dopisnike nacionalnih i regionalnih medija jer su oni prvi na mestu zločina. Zato je njihova odgovornost i najveća jer moraju da imaju svest o zaštiti dostojanstva žrtve ili preživele. Ne vodeći o tome računa oni povređuju, ne samo nju, već i njenu decu, roditelje, porodicu, prijatelje, istakla je Gligorijević.
Na panelu je istaknut značaj edukacije i savetovanja sa novinarima i novinarkama koji izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju, a bilo je reči i o Smernicama koje je izradila grupa “Novinarke protiv nasilja prema ženama”, koje mogu pomoći da se reše nedoumice i pronađu odgovori na pitanja koja se nemaću prilikom kreiranja sadržaja o ovoj temi.
TEKST I FOTO: Res Publica Kragujevac
Projekat organizacije stručnog skupa “Etički i profesionalni izazovi novinarstva u lokalnim zajednicama” sufinansiran je iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija”.
Comments are closed.