Данас, скоро 14 година након покретања иницијативе, евидентно је да канцеларије народних посланика, барем у Расинском округу, нису испуниле своју функцију јер се веома мали број грађана на овај начин обраћа посланицима и посланицама.
Народна скупштина и НДИ покренули су 2009. године пилот пројекат отварања канцеларија за комуникацију посланика са грађанима на локалном нивоу. Ове канцеларије су замишљене као место где грађани могу у директној комуникацији са народним посланицима да изнесу своја мишљења о одређеним питањима и грађанским иницијативама.
Прва канцеларија је отворена у Лесковцу 1. априла 2009. године, друга у Новом Пазару 7. јула истегодине а трећа на општини Савски венац у Београду.
Циљ овог пројекта било је подстицање и развој сарадње народних посланика и грађана односно приближавање скупштинског рада и активности грађанима као и повећана одговорност изабраних представника према народу.
Мирослав Алексић (Народна странка) је био посланик од 2016. до 2020. године. Поново је сео у скупштинску клупу након прошлогодишњих избора.
„Посланичке канцеларије на нивоу градова не постоје! То се свело на иницијативу посланика као што смо ми отворили ту канцеларију у нашим страначким просторијама у Крушевцу. Раније је то било другачије. У сазиву Скупштине Србије 2016. године општина Трстеника је обезбеђивала канцеларију у којој смо примали грађане. Била је то канцеларија у граду коју је општина финансирала. Користили смо је Милена Турк (СНС) и ја. Тога више нема а требало би. Посланици треба да обављају своју функцију на терену, да разговарају са грађанима и чују њихове потребе“, прича Алексић и додаје.
„Имам утисак да грађани имају грч. Не виде посланика као некога ко може да реши њихов проблем. Воле да гледају седнице на ТВ, да коментаришу као неки ријалити, али не прилазе са озбиљношњу и идејом да посланик нешто може да помогне“.
Алексић је прошле године отворио посланичку канцеларију у просторијама Градског одбора НС у Крушевцу али она још увек није заживела због његових обавеза и слабог интересовања.
„У последње време има доста људи који ми се обраћају путем друштвених мрежа. Ваљда им је тако лакше . Износе своје проблеме, шаљу на нашу посланичку канцеларију мејлове, писма. Ја сам у Трстенику и Крушевцу изабрао неке дане за пријем грађана али је интерес веома мали. Грађани не сматрају да посланици могу да служе томе да решавају проблеме. Велика је подела у друштву. Људи који су острашћени подржаваоци режима посланике опозиције гледају као непријатеље. Острашћени опозицонари посланике власти посматрају као слуге Александра Вучића. Велики је јаз. Имам утисак да људи не верују да било који посланик позиције може да реши њихов проблем“, прича Алексић.
Алексићево запажање је веома интересантно. Развојем Интернета и друштвених мрежа променио се и начин комуникације па је разумљиво што се грађани данас посланицима обраћају и на тај начин. Срђан Миливојевић и Мирослав Алексић су веом акативни и на Твитеру и на Фејсбуку, Зоран Томић на Твитеру док је Невена Ђурић на Фејсбук профилу објавила фотографије са састанака које је имала са грађанима али у страначким просторијама.
Након парламентарних избора 2012. године посланичке канцеларије у Крушевцу су отворене за др Весну Ракоњац (СНС) и Бојану Кркић – Ђорђевић (СПС) али то није имало неки велики ефекат на побољшање комуникације са грађанима.
Синиша Максимовић (Социјалистичка партија Србије) је дужност посланика обављао од 2014. до 2016. године и тада је постојала канцеларија народног посланика у Крушевцу.
„Да будем искрен није било неког великог интересовања . Дешавало се можда у неколико месеци да се неко јавио да тражи неки разговор. Углавном се ти разговори воде са посланицима у канцеларијам странака. Грађани предлажу и траже преко страначких просторија јер странке имају секретарице, техничке секретаре преко којих могу да закажу састанке. Наши грађани тачно знају ко којој странци припада , испред које странке је посланик, тако да увек може са послаником контактира а да будем искрен посланици чак и више воле да то буде у страначким просторијама јер, на крају крајева, они су испред странке посланици“.
Максимовић истиче да већина грађана меша дужности посланика и одборника.
„Наши људи углавном траже решавање неких питања која посланик не може да реши. Имао сам јако мало састанака који су могли да ми буду од користи као посланику. У то време је доношен закон о локалним службеницима и намештеницима па сам разговарао са запосленима у Градској управи. Причали смо на ту тему и шта треба у том закону дорадити . Касније сам имао и излагање на ту тему. Углавном су ме тражили због личних проблема – решавање инфраструктурних питања за одређена насиља и улице. Било је и неких предлога шта треба урадити у Крушевцу, реалних и нералних“, додаје Максимовић.
Формално, канцеларија народних посланика постоји тренутно за двоје посланика из редова СНС у садашњем сазиву и налази се у згради Градске управе. Међутим, у незваничном разговору, речено нам је да та канцеларија не функционише те да Невена Ђурић и Зоран Томић ако и примају грађане то чине у страначким просторијама. И поред више покушаја нисмо успели да ступимо у контакт са Ђурићевом и Томићем како би обавили разговор у вези рада канцеларије посланика.
Занимљиво да је посланичка канцеларија у Крушевцу отворена за посланике СНС али не и за Срђана Миливојевића (ДС), посланика опозиције.
„Нажалост, никада нисам имао канцеларију народног посланика у Крушевцу иако је ово мој четврти мандат у Скупштини Србије. Срећна околност је да моја породица живи у Крушевцу од 1919. године у истој кући у центру града у Обилићевој улици бр 17 па већина грађана који желе да ме контактирају дођу у моју породичну кућу која је увек отворена за сваку грађанку и грађанина којима је потребна помоћ или су намерни да упуте неки предлог. Нисам присталица да канцеларија народног посланика буде у просторијама било које политичке странке јер се трудим да будем посланик свих грађана. Како оних који су гласали за политичку опцију којој припадам тако и оних који су гласали за неког другог или уопште нису изашли на изборе. Свакако има грађана који можда и не желе да буду виђени у просторијама неке странке“, прича Срђан Миливојевић.
Срђан истиче да не зна којим се мотивом руководила локална власт када је отворила канцеларију за двоје посланика из Крушевца, чланова СНС-а, али не и за њега.
„Расински округ у Народној скупштини Републике Србије представља шесторо посланика. Већи проблем је што сам ја народни посланик већ седам месеци а нико из локалне власти ме није позвао да ми упути било какав предлог или иницијативу која би се тицала побољшања квалитета живота у Крушевцу, која би подразумевала усаглашен заједнички наступ свих народних посланика око решења неког горућег проблема или би представља неку визију развоја нашег града која захтева заједнички наступ свих актера на политичкој сцени. Нажалост, Српска напредна странка као водећа партија режима не само да не сагледава такву могућност политичког деловања, већ је носилац подела у нашем друштву и покретач процеса који генеришу мржњу и насиље који су се из политике прелилли у све поре нашег друштва. Моје колеге из Демократске странке, као и посланици других опозиционих странака, учествују и у раду локалних Скупштина у својим градовима и општинама, али ја на жалост такав позив нисам добио од Скупштине града Крушевца“, вајка се Срђан Миливојевић.
Иначе, и након избора 2020. године, посланици из редова СНС из Расинског округа су на сва звона обнародовали како ће комуницирати са грађанима. Грађани су обавештени да ће захтев за пријем моћи да попуне на портирници Градске управе у Крушевцу. Такође је речено да ће се пријем странака обављати у терминима након завршетка радног времена Градске управе, у 15.30 у канцеларији број 43. Према, опет, незваничним информацијама интересовање грађана је било веома слабо.
Због обавеза на заседањима Миливојевић је последњих месеци често у Београду али каже да, ипак, успева да оствари контакт са грађанима.
„Свакодневно комуницирам са грађанима око најразличитијих питања. Поред тога што грађани траже помоћ при лечењу, јер им је немогуће да у садашњој организацији здравствене заштите дођу до лекара специјалисте и закажу потребан преглед, најчешће се жале на корупцију, непоступање и неправилност у раду државних органа. Жале се и на немогућност да се запосле, указују да трпе притиске због својих опозиционих и критичких ставова на рачун власти, жале се на судске пресуде. Тренутно највише притужби добијам због позивања на војну вежбу резервиста из села у долини Западне Мораве и то у трајању од месец дана усред сезоне пољопривредних радова. Трудим се да саслушам сваког грађанина без обзира да ли сам ја адреса за његов проблем или не“.
Шеф посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић наглашава да су посланицима опозиције сви грађани исти, без обзира за кога гласају.
„Позициони посланици су део сцене , имају своје улоге. Нисам чуо никога од њих да се баве проблемима грађана. Искључива им је улога да бране власт и председника државе. Парламент је у сваком смислу много деградиран. И по систему вредност, и по људи који се тамо бирају и по начину како се тамо говори. Мора се све коренито мењати. Овакакв систем одговара само онима који су на власти и који имају апсолутну моћ, изнад свих институција”, оцењује Алексић.
Срђан Миливојевић истиче да постоји разлика у обраћању грађана у време када је био посланик владајуће странке и данас када је у опозицији.
„У односу на период када је Демократска странка имала одговорност за управљање државом, грађани ми се много више жале на застрашујући пораст криминала, пре свега оног организованог, на корупцију и немогућност да се адекватно лече. Трудим се да у Скупштини будем глас грађана остајући веран својој посланичкој заклетви. Ако помогнем у решавању неког проблема, сматрам да сам оправдао поверење грађана“, закључује Миливојевић.
У сазиву парламента из 2020. године дужност посланице је обављала Ана Пешић (СНС) из Ћићевца. Њена посланичка канцеларија се налазила у згради Општине Ћићевац. Какви су били ефекти рада ове канцеларије није познато јер је Ана Пешић, након успостављеног контакта и договора, одбила да нам одговори на постављена питања.
Comments are closed.