KOLIKO JE OTVORENA GRADSKA SKUPŠTINA?: Napredak evidentan ali je još uvek daleko od idealnog!

Za građane je jako bitno da saznaju informacije koje se odnose na funkcionisanje lokalne zajednice, kako mogu da komuniciraju sa predstavnicima lokalne vlasti, članovima veća i odbornicima, da se upoznaju sa odgovarajućim procedurama.

Koliko je lokalna Skupština u Kruševcu otvorena? Odgovori na ovo pitanje su različiti u zavisnosti od toga da li razgovarate sa predstavnicima vlasti, opozicije, organizacija civilnog društva, građanima, novinarima…

“Sednice Skupštine grada Kruševca su javne i direktno se prenose na televiziji. Materijal je dostupan na internet prezentaciji Grada, a predsednik Skupštine putem sredstava javnog informisanja najavljuje sednice. Mediji prate zasedanje i u zavisnosti od interesovanja za pojedine tačke Dnevnog reda, detaljnije ih obrazlažu u medijima. Takođe, na sajtu Grada dostupne su emejl adrese svih odbornika Skupštine grada čime je omogućena direktna komunikacija sa građanima”, odgovorili su nam, kratko, u pisanoj formi na pitanje o otvorenosti lokalnog parlamenta iz Gradske uprave Kruševca.

U lokalnoj vlasti veoma su ponosni na činjenicu da je u Indeksu transparentnosti lokalne samouprave, koji radi organizacija Transparentnost Srbija, Kruševac sa 70. mesta u 2021. godini došao na 12. mesto u 2022. godini. To je bio povod da, na Dan prava javnosti da zna, Kruševac dobije nagradu za unapređenje prava na slobodan pristup informacijama za 2022. godinu.

“Svi građani ovog grada treba da budu jasno informisani preko sajta Gradske uprave. Redovno se organizuju javne rasprave za sve ono što se radi u gradskom parlamentu. Kada odbornik hoće da sarađuje sa svojim sugrađanima tu, takođe, nema problema. Treba popraviti komunikaciju kada je u pitanju rad Službe mesnih zajednica. Možda se zbog toga stiče utisak da je slabija komunikacija”, smatra Predrag Vukićević, predsednik Skupštine grada Kruševca.

Uz podsećanje da je Kruševac za godinu dana napredovao sa 70. na 12. mesto Indeksa transparentnosti ističe da je “potrebno unaprediti transparentnost kako bi dogodine bili još bolje rangirani”.

“Zamerili su nam jer odbornici nisu imali mailove na koje bi građani mogli da im pišu. Sada imaju pa građani mogu i na taj način da im se obrate. Građani mogu i lično da se obrate odbornicima.  Svim građanima koji žele razgovor izlazi se u susret. Postoje realni zahtevi ali i nerealni, ponekad čak i protivzakoniti”, dodaje Vukićević.

Pošto se u lokalnoj skupštini hvale napretkom na Indeksu transparentnosti nije zgoreg proanalizirati ocenu koju je dobio Kruševac.

Indeks transparentnosti lokalne samouprave predstavlja istraživanje, ocenjivanje i rangiranje 145 jedinica lokalne samouprave i 25 gradskih opština u Srbiji, koje sprovodi Transparentnost Srbija.

Opštine i gradovi su rangirani na osnovu kriterijuma transparentnosti, određenih putem 95 indikatorskih pitanja.

Kruševac je svoj rezultat iz 2021. godine u 2022. godini popravio za 22 boda. Maksimalan broj bodova, 10, dobio je u kategoriji “Javne rasparave i javni konkursi”, dok u kategoriji “Skupština i veće” nije u grupi desetak najbolje rangiranih gradova.

“Preporuke  je da lokalne samouprave imaju stranicu posvećenu aktivnostima skupštine (da se ne predstavljaju samo nadležnosti i članovi) gradonačelnika i veća. Na ovoj stranici bi trebalo da se nalaze svi relevantni dokumenti i informacije, kao što su najava naredne sednice sa dnevim redom i materijalom (uključujući i zapisnike sa prethodnih sednica), izveštaji sa sednica, sa donetim odlukama ili tačnim linkovima ka službenom glasilu u kome su odluke objavljene. Takođe je potrebno objaviti  kontakt informacije odbornika (e-mail adrese, brojevi telefona, vreme i mesto za redovne sastanke sa građanima, ukoliko je definisano, bi trebalo da budu objavljene na sajtovima, uz spiskove odbornika”, preporučuju iz Transparentnosti Srbija.

Neke od ovih preporuka u Kruševcu su prihvatili dok će na nekima morati da porade u budućnosti.

Šta nam pokazuje analiza sajta lokalne samouprave na koji se, kao izvor relevantnih informacija za građane, pozivaju funkcioneri?

Sednicama Gradske skupštine, kao i sednicama Gradskog veća, posvećene su posebne stranice i na njima se može pronaći dnevni red sednica kao i materijal o kojem raspravljaju odbornici odnosno većnici. Materijal za sednice može se naći na sajtu najčešće sedam do deset dana pre održavanja.

Odluke Gradske skupštine mogu se pronaći u formi novinarskog izveštaja ili ,nešto kasnije, u “Službenom listu” koji se redovno objavljuje.

Ono što je nedostatak, uzimajući u obzir preporuke, je to što na sajtu nema rezultata glasanja, odnosno kako su pojedinačno i poimenice odbornici glasali. Takođe je teško naći amandmane i njihovo obrazloženje.  

Inače sednice lokalnog parlamenta se direktno prenose još od druge polovine 90-tih godina, kada je na vlasti bila Socijalistička partija Srbije. Prenose emituje regionalna RTV Kruševac. Novinarima je pravo da sede u skupštinskoj Sali prvi put uskraćeno 2008. godine. Kasnije su se vratili ali su, definitivno, izbačeni iz skupštinske sale nakon što je ona rekonstruisana. Od tada sednicu mogu da prate na TV ekranu, u maloj sali, dvadesetak metara dalje. Pre sednice mogu da uzimaju izjave od odbornika i funkcionera a pre svakog zasedanja omogućeno je fotografisanje i snimanje “pokrivalica”.

“Formalno gledano Gradska skupština je otvorena za medije. Međutim, kako godine prolaze ta otvorenost se smanjuje. Svi mediji se pozivaju na događaje za koje je predviđeno da ih mediji prate. Međutim, u poslednje dve, tri godine se dešava da mediji uopšte (ni jedan) ne budu pozvani na događaje koji mogu biti interesantni, važni, već da nakon toga na sajtu Gradske uprave bude objavljena informacija o tom događaju što nije dovoljno, jer ne postoji mogućnost da novinari pitaju, da od određenog događaja potom naprave osnov za neku temu….

Takođe,dešava se da funkcioneri (službenici) pojedinačno pozivaju medije, one koje poznaju, sa kojima imaju kontakt, koji su im bliski, što zaista nema veze sa gradskim protokolom, ali ostalim medijima pravi problem”, analizira odnos prema medijima Jelena Božović, glavna i odgovorna urednica portala KruševacGrad i mesečnika GRAD i dugogodišnja dopisnica agencije BETA, i nastavlja.

“Kada su u pitanju teme koje se ne dopadaju Gradskoj upravi odgovori se, neretko, čekaju po više dana, a u poslednje vreme se događa da ih ni ne dobijemo.

Mnogi javni pozivi se samo objave na sajtu Gradske uprave, u rubrikama do kojih je potrebno po nekoliko klikova (koraka) da bi se stiglo. Dobro bi bilo da se medijima u tim situacijama pošalje link, da znaju da je nešto objavljeno, ali se to ne dešava, odnosno vrlo retko se dešava…

Dakle, zaključak bi bio da i pored toga što je tehnika napredovala, što bi trebalo da znači da je komunikacija sve brža, lakša, naše iskustvo pokazuje da je ona, kako godine prolaze, sve više ograničena i da postaje sve restriktivnija.

Dodaću još da veliki problem postaje to što lokalne službe komuniciraju isključivo napismeno, što je za medije i novinare dodatno uskraćivanje informacija (pojašnjenja, detalja) koje bi dobili u usmenoj komunikaciji…”, zaključuje Božovićeva.

Transparentnošću  lokalnog parlamenta nisu zadovoljne ni opozicione stranke, kako one koje imaju predstavnike u skupštini tako i vanparlamentarne.

Saša Anđelković, šef novoformirane odborničke grupe koju čine četvoro odbornika DSS i dvoje iz POKS-a, tvrdi da vlast čini sve da oteža nastup predstavnika opozicije u lokalnom parlamentu.

“Sazivanje sednica, pripreme, distribucija materijala je takvo da nam maksimalno otežava rad. Materijal se distribuira u krajnjem roku, sedam dana pre sednice, stalno se menja način dostave. Jednom je to na tabletu, drugi put na disku, treći put odštampano. Kada smo se pobunili predsednik skupštine nam je rekao da smo informatički nepismeni”, žali se Anđelković.

Početkom decembra Gradski odbor Stranke slobode i pravde, jedne od nekoliko vanparlamentarnih opozicionih stranaka u lokalu, oglasio se saopštenjem a u vezi javne rasprave o predlogu budžeta za 2023. godinu.

“Pregledom internet stranice www.krusevac.rs ustanovljeno je da je postavljen link za poziv za javnu raspravu o budžetu za 2023. godinu. Analizom internet stranice i postavljenih dokumenata, zaključili smo da su samo postavljeni planirani program investicija sa ukupnim novčanim iznosima koji nisu detaljno obrazloženi u programskoj strukturi, kao i da ne postoji Odluka o javnom pozivu”, navedeno je u saopštenju GO SSP u Kruševcu.

Čitava priča oko javne rasprave u dobroj meri ilustruje koliki uticaj na Skupštinu grada Kruševca imaju građani a koliki političke stranke, pre svega, one na vlasti. Tako je, recimo, javna rasprava o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kruševca za 2023. godinu trajala samo deset dana! Uvid u nacrt odluke, kao i u Plan investicija, mogao je da obavi samo onaj ko je imao vremena i volje da ode do zgrade Gradske uprave i to učini lično. Primedbe je bilo moguće dostaviti i u pisanoj formi.  

Ovakvo, blago rečeno, otaljavanje formalne procedure kao rezultat je imalo poprilično jalovu javnu raspravu kojoj je prisustvovalo oko pedesetak zainteresovanih osoba, uglavom radnika Gradske uprave, mesnih zajednica, predstavnika javnih preduzeća i institucija. Nije bilo pitanja ni primedbi na izneti predlog budžeta. Na tribini se nisu pojavili ni predstavnici opozicije, oni koji su kritikovali transparentnost javne rasprave.

“Sve je to, manje-više, farsa! Vlast poštuje one elemente procedure koji su im nametnuti. Da ne moraju ne bi ništa od toga uradili! Sa druge strane nema ozbiljne snage koja bi im se suprotstavila. Opozicija je slabašna, rekao bih nikada slabija. Civilni sektor se bavi nekim svojim temama i prioritetima a obični građani su delom zaplašeni a delom inertni, nezainteresovani za ono što se dešava u njihovom okruženju…U takvoj situaciji lokalna skupština deluje poprilično smešno. Sednice traju kratko a odbornici samo pritiskaju dugmiće. Možda se nešto promeni nakon narednih izbora ali nisam preveliki optimista”, sa dozom rezignacije zaključuje nekadašnji aktivista Milan Nikolić.

Slično mišljenje ima i Nenad Krstić, predsednik udruženja građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt”.

“Mislim da su građani malo svesni svojih mogućnosti. Posle izbora se uglavnom ne upliću u rad lokalnih organa vlasti. Postoji pasivan odnos prema tome šta se radi u njihovo ime. Nama je to vidljivo kroz naše aktivnosti u izradi i donošenju strateških dokumenata”, ističe Krstić.