Грађани, посебно у мањим срединама, имају пуно проблема уколико желе да покрену неку иницијативу јер се на то гледа као на директно мешање у посао локалне власти.
По речима Биљане Петковић у Александровцу је цивилни сектор недовољно развијен и најчешће се своди на организације блиске доносиоцима одлука а то су углавном организације које се финансирају само и искључиво из општинског буџета. Тренутно се појављује пар организација и неформалних група које покушавају да се пројектно финансирају.
“Што се локалне самоуправе тиче, у ниједном погледу нису спремни да сарађују са грађанима уопште, а са организацијама цивилног друштва још мање. Узевши у обзир професију, доносиоци одлука нису упознати са елементарним стварима везаним свој рад, а удружења грађана која се ,рецимо, баве јавним заговарањем су им смртни непријатељи”, процењује Биљана Петковић.
Удружење “Миона”, чији је Петковићева председница, је имало више локалних иницијатива са различитим исходима. Рецимо 2014. године покренули су иницијативу да деца из социјално угрожених породица добију бесплатну ужину у школи а да средњошколци из социјално угрожених породица добију бесплатну карту до школе. Обе ове иницијативе су прихваћене.
У међувремену је дошло до промене локалне власти а то је утицало и на промену односа према иницијативама грађана.
“2021. године смо у оквиру Мреже за подршку женама 45+ радили на пројекту “Јавним заговарањем до економског оснаживања жена 45+”. Циљ пројекта нам је био да одборници општине Александровац образују Савет за запошљавање ради писања Локалног акционог плана за запошљавање. Наишли смо на општу збрку у локалној самоуправи! Секретарка скупштине је тврдила да ми, с обзиром да нисмо правници, не знамо ништа о саветима и стратешким плановима и да немамо права да се мешамо у њихов посао. На јавној расправи о буџету за 2022. годину, са идејом да је напад најбоља одбрана, председник скупштине је викао на чланове удружења “Миона” како они не знају шта хоће и како траже нешто што нигде не постоји. Јако нам је жао што немамо снимак са те јавне расправе. Анализирајући пажљиво његове речи дошли смо до закључка да председник скупштине општине Александровац не зна која тела у општини постоје а која не постоје, да не зна шта су стратешки и акциони планови, као и активности у акционим плановима. Али оно што је за сигурно знао је да не жели да изађе у сусрет нашим предлозима а самим тим и да се позабави подстицајем запошљавања. С обзиром да је председник скупштине, иначе и први од три повереника СНС у Александровцу, и “угледни” привредник кој запошљава преко сто радника долазимо до закључка да њему лично одговара да незапосленост у општини буде што већа”, са дозом резигнације прича Биљана Петковић.
Петковићева додаје да је локална власт све учинила да миноризује и округли сто на тему економског оснаживања жена, одржан крајем марта прошле године.
“Из општине су на скуп послали помоћника општине за рад са месним заједницама, а из поузданих извора знам да су свим осталим локалним и окружним институцијама (ЦСР, АРРРО, Привредна комора Крушевац, чак и НСЗ), сугерисали да не треба да присуствују округлом столу”, каже Биљана Петковић.
Она истиче да у Александровцу не постоји служба која би помагала грађанима у подношењу иницијатива.
За разлику од Александровца где, очигледно, постоји одијум према иницијативама грађана и цивилног сектора у Варварину је ситуација нешто другачија.
“Удружење грађана “Сејачи среће” је покренуло иницијативу за нови избор чланова Савета за младе у Варварину и покретање рада Омладинског клуба. Иницијатива је покренута у септембру и у току су активности заговарања за усвајање исте. Прошле недеље (почетком децембра, прим. С.М.) смо учествовали у Јавној расправи о нацрту Стратегије унапређења положаја младих општине Варварин за коју смо поднели примедбе и сугестије на израђен нацрт Стратегије. Још увек не знамо да ли ће ова наша иницијатива бити усвојена, јер је у процедури, али могу да кажем да су представници локалне самоуправе од самог почетка били отворени за разговор, сугестије, предлоге и сарадњу”, објашњава Весна Марковић, координаторка програма “Сејача среће”.
Прва иницијатива коју су “Сејачи среће” покренули, по самом оснивању удружења, била је за измену Правилника о критеријумима и поступка доделе средстава удружењима за реализовање програма од јавног интереса.
“Општинском већу општине Варварин смо поднели захтев за измену Правилника и његово усклађивање са Уредбом Владе Републике Србије. Овај захтев је Веће усвојило, Правилник је измењен и усклађен са Законом и као такав се и данас примењује. Што се тиче „јасно дефинисаних процедура“, мислим да их немају, али ако су активисти, који уствари заступају грађане и преносе глас грађана, добро упознати са материјом за коју се залажу, локална самоуправа је спремна на сарадњу и без јасно дефинисаних процедура. Шта би требало променити? Па можда управо ово за шта се ми тренутно залажемо: да се у Савете, Одборе и остале механизме за доношење одлука од значаја за грађане, бира већи број грађана из редова цивилног сектора, јер само тако на најбољи начин доносиоци одлука могу да чују глас градјана и њихове потребе”, закључује Весна Марковић.
Да би се јасније и гласније чуо глас грађана на локалном нивоу потребно је да све заинтересоване стране направе одређене кораке.
“Имам утисак да ни одговорни у локалним самоуправама али ни људи ангажовани у цивилном сектору не разумеју како функционише она друга страна. Грађани би требали да слободније наступају према локалним властима, било у форми јавног заговарања, било на неки други начин, ид а покушају да се изборе да њихови предлози прођу. Мислим да су грађани мало свесни својих могућности. После избора се углавном не уплићу у рад локалних органа власти. Постоји пасиван однос према томе шта се ради у њихово име”, анализира стање Ненад Крстић из УГ “Евроконтакт” из Крушевца.
Comments are closed.