У Србији су истраживачки новинари све више изложени притисцима, а један од најчешћих начина на који моћници покушавају да се одбране од истина које се објављују је покретање стратешких тужби познатих као СЛАПП тужбе (Стратешке тужбе против учешћа јавности).
Ове тужбе немају за циљ заштиту части и угледа, већ служе као средство застрашивања новинара који се баве темама које су од значаја за друштво. Србија се, нажалост, све више препознаје као земља у којој су овакве тужбе постале свакодневица, а један од најчешћих мета је истраживачки портал КРИК, који се тренутно суочава са чак 19 активних поступака.
„Притисци на независне медије никада нису били већи. КРИК је на неславном врху листе по броју оваквих тужби у Србији“, каже Бојан Елек, новинар овог портала. Он додаје да је циљ ових поступака да се медији исцрпе финансијски и временски, те да се, у страху од судских последица, повуку из истраживања важних и осетљивих тема. Ова стратегија има за циљ не само уништавање независних новинарских иницијатива, већ и застрашивање осталих новинара који се усуде да постављају неугодна питања.
Судија те тужи, судија ти суди!
СЛАПП тужбе се обично покрећу под изговором заштите угледа и части, али често се показује да су оне заправо метод за исцрпљивање новинара, који су приморани да се упусте у дуготрајне и скупоцене судске процесе. У случају КРИК-а, многе од ових тужби не заустављају се на класичним грађанским парницама. Неки од случајева укључују и приватне кривичне поступке који могу довести до затворских казни.
Један од најуочљивијих примера је тужба коју је поднела судија Апелационог суда, јер је КРИК објавио њено име, функцију и податке о имовини коју је поседовала са супругом. Иако није било речи о осетљивим или приватним подацима, судија тражи затворску казну од чак 10 месеци за новинарку и уредника КРИК-а. Овај случај показује како се СЛАПП тужбе могу користити као средство за казну и застрашивање, чак и у ситуацијама које нису изазвале никакву праву штету.
„Ако неко одмах покреће тужбу, уместо да прво затражи исправку или деманти, то је класичан пример СЛАПП-а. То је дефиниција коју признаје и Европска унија,“ каже Бојан Елек. Он додаје да је оваква пракса у супротности са основним демократским вредностима, јер су овакви поступци усмерени не на дијалог и решавање грешака, већ на ућуткивање медија који постављају неугодна питања.
Политички притисак кроз судске поступке
Међу тужитељима КРИК-а налазе се и особе блиске власти, попут Николе Петровића, кума председника Србије Александра Вучића. Он је покренуо поступак након што је КРИК истраживао аферу „Јовањица“, која се тиче нелегалне производње марихуане у Србији. Ова афера је довела до бројних оптужби на рачун појединаца из политичког и безбедносног сектора, али и до великог интересовања медија. Многи су сматрали да ова истрага треба да се настави, али поступци попут Петровићевог показују да тужбе могу да буду политички мотивисане и усмерене на оно што власти сматрају “непожељним” извештавањем.
Још један пример је пресуда против КРИК-а по тужби министра одбране Братислава Гашића. Новинарка КРИК-а је у извештају са суђења Зорану Јотићу Јотки пренела део аудио снимка у коме криминалац тврди да “не мора да брине јер је Гашић код Јотке на казану“, што сугерише њихове блиске односе. Иако је новинарка верно пренела информације из суднице, суд је ипак пресудио у корист Гашића, наводећи да новинари морају бити „посебно обазриви“ када извештавају о високим функционерима. Ова одлука је изазвала забринутост међу новинарима и медијским организацијама, које упозоравају да се на овај начин ствара опасан преседан за слободу извештавања.
Борба независних медија
Иако су под сталним притиском независни медији у Србији не одустају од своје мисије.
„Ако треба, идемо и до Стразбура. Нећемо се повући нити мењати приступ извештавању,“ поручује Бојан Елек, додајући да ће, упркос свим притисцима и тужбама, они наставити да истражују и објављују истине које су важне за друштво. Он наглашава да је једини начин да медији остану кредибилни и одрже поверење јавности да се држе професионалних стандарда и истине у извештавању.
У циљу борбе против тужби, КРИК, БИРН и Фондација Славко Ћурувија удружили су снаге и основали савез који пружа правну и финансијску подршку новинарима. Овај савез није само правни заштитник. Он такође организује едукације и кампање које имају за циљ подизање свести о важности медијских слобода у Србији.
Да ли ће правда победити?
СЛАПП тужбе у Србији не представљају само нападе на појединачне новинаре, већ и на право грађана да буду информирани о важним темама. Док независни медији и даље настављају да се боре, питање које се поставља је – да ли ће правосудни систем заштитити истраживачко новинарство, или ће овакве тужбе и даље бити средство за сузбијање истине? Судбина слободног новинарства у Србији зависиће од одлука које буду донете у судовима, али и од солидарности коју независни новинари добијају од домаће и међународне јавности.
