У Крушевцу, на Тргу косовских јунака, вечерас је, пред око 1.500 грађана из Крушевца и околине одржан митинг против ископавања литијума у Србији.
“Када не функционишу институције грађанима једино остаје да изађу на улицу. Ово су праве народне скупштине, једини истински референдум. Овде смо се окупили свесни да смо у овој битци сви заједно, леви и десни, народна и грађанска Србија, без икакве поделе. Ми смо поштени и савесни грађани и овде смо да чувамо своју земљу“, казала је на почетку митинга Јелена Чучковић, професорка енглеског језика из Крушевца.
Ана Убавић, професорка филозофије из места Претежа код Блаца, говорила је о својим разлозима за укључивање у протесте против ископавања литијума.
“Ово више није питање где можемо да се бавимо свакодневним активностима јер у оваквим условима сутра може да не постоји. Овде сам из три једноставна разлога. Због храбрих људи у долини Јадра који се све време боре у име свих нас. Долазим из Топлице, краја који је дао највише војника. Мој чукундеда је оставио своје кости тамо где они хоће да копају. Причају нам да нам је Јадар далеко. Река Блаташница се улива у језеро Ћелије из којег се Крушевац снабдева водом. Ако се загаде подземне воде и отров доспе у језеро Крушевљани ће остати без воде”, рекла је Ана Убавић.
Проф. др Драгана Ђорђевић, научна саветница на Научном институту за хемију, технологију и металургију, Универзитета у Београду, говорила је какве ће све последице изазвати ископавање литијума у Србији.
“Упознати сте са пројектом Јадар. Није битан Рио Тинто већ наша власт која је дозволила преко 200 истражних бушотина широм Србије разним страним приватним компанијама да претражују шта год могу да нађу. Законе су прилагодили страним компанијама, да онај ко нешто нађе има првенство за експлоатацију. Рудници остављају велике последице у будућности. Имамо проблеме са јаловиштима рудника средњевековне Србије из којих се још увек излужују отрови и трују нам реке, имамо проблеме са јаловиштем из римског доба у близини Сопота које је још увек неплодно а тада су рудници били далеко мањи”, истакла је проф.др Ђорђевић и наставила.
“Ово је пољопривредна земља а пољопривреда и рударство не иду заједно. Ако загађујете земљу, подземне и површинске воде од пољопривреде неће бити ништа. Ми смо земља која у целини може да буде место за производњу органске хране. Холандија само од пољопривредне производње има троструки буџет Србије а наша власт је одлучила да земљу претвори у руднике.”
Драгана Ђорђевић је подсетила да у Србији постоји око 5.000 дивљих депонија јер власт није уредила тај сектор. На депонијама су чести пожари који су посебно опасни јер се у ваздух емитују опасне материје.
“Тај проблем може да се реши, али је власт одлучила да прода земљу као јефтини ресурс. Наш закон се приближио афричком Конгу. То је једна од рудама најбогатијих земаља. Имају дијаманте, кобалт, литијум….Прекопали су читав Конго а народ је најсиромашнији на свету. анас Тамо многа деца голим рукама копају земљу да нађу било шта. Да ли желимо да постанемо јефтина рудна колонија?“, запитала се проф. др Драгана Ђорђевић.
Драган Симовић, из Средње Добриње, код Пожеге, пољопривредник и еколошки активиста, говорио је о саветима које су му дали прадеда и деда у вези земље.
“Рекли су ми “Продај само ако ти запне да одшколујеш дете или за лек, а ако мозес ти прикупи”. Ниједна власт нити страна компанија, по цену ове моје главе, неће ме уплашити да ће ме са ове моје дједовине отерати или да ће ми је отети. Чули сте да пијете загађену воду. Знате зашто? Њима је циљ да се сви полако трујемо и нестајемо. Ако желите да сви тако липсавамо ко пси у пустињи, ви ћутите, имајте преча посла”, нагласио је Симовић и позвао присутне да дођу на протестни скуп у Београду који је заказан за суботу, 10. августа.
Comments are closed.