Priča o kruševačkom Gnezdu, nekada napuštenoj zgradi, sada alternativnom kulturnom centru, zabeležena je u dokumentarnom filmu, koji su snimili Fakiri sa juga.
Film ima nekoliko poglavlja i prikazuje muziku koja se u Gnezdu izvodi, volontiranje, aktivizam, utiske ljudi iz tog kraja, priču o izgradnji krova… Nastao je od materijala koji su Fakiri prikupljali prethodne tri godine, fotografišući i snimajući događaje.
„Želeli smo da gledaocima objasnimo šta je Gnezdo i šta mi to ovde radimo, jer imam osećaj da šira zajednica grada Kruševca ne zna da mi uopšte postojimo. Ovim filmom ljudima objašnjavamo ko smo, šta radimo i kako da se i oni u to uključe, jer je Gnezdo na raspolaganju svim građanima Kruševca“, objašnjava Nenad Dimitrijević, jedan od Fakira sa juga.
Projekciji je prisustvovalo 70-80 ljudi i reakcije su bile odlične, kaže Dimitrijević, naročito posle poglavlja Komšiluk, jer su ljudi bili oduševljeni baba-Smiljkom i njenim pogledom na Gnezdo.
„Imamo čak i fotografije sa venčanja iz ’80-ih godina, što je bilo i pre mog rođenja, kada je ovde bio restoran u kom su se organizovale svadbe, ispraćaji i slično“.
Kao centar za alternativnu kulturu, Fakiri se bave pre svega umetnošću i umetničkom produkcijom, za šta su u Gnezdu stvorili sopstvenu platformu.
„Nama ne odgovaraju galerije, muzeji i slično, zbog toga što to nameće čistoću i okvir, a nama se taj okvir ne sviđa. Alternativna kultura se u moderno doba uglavnom svodi na ruševine i na zgrade kojima je promenjena namena. Tu imate slobodu kakvu nikada nećete imati u muzeju, možete da zakucate ekser, da izbušite rupu, da ofarbate zid, dok vam u muzeju ili galeriji to nikada ne bi dozvolili. Ovako možete da pravite eksperimente, jer imate mnogo veću umetničku slobodu“, priča Dimitrijević.
Fakiri kažu da bi voleli da njihovu platformu koriste i drugi umetnici, koji bi svoj umetnički sadržaj podelili sa njima. Osim za umetnost, Gnezdo je otvoreno i za alternativno obrazovanje, nauku, aktivizam, podizanje svesti…
Planiraju da organizuju edukativni ekološki interaktivni festival, za koji će teme biti objavljene na internetu pre festivala.
„Publika će imati mogućnost da unapred pita predavača ono što je najviše zanima, a predavač će detaljno i precizno pripremiti odgovore. Festival će se zvati ’Hoću da znam’, a obuhvataće projekcije filmova i interaktivna predavanja. Na ovaj način videćemo šta u stvari zajednica želi da zna“.
Dimitrijević kaže da alternativna kultura mora da bude avangardna, mora da iznenadi posmatrača, mora da iskoči iz svih okvira i da nastavi tamo gde staje mejnstrim kultura. To je naročito bitno u današnje vreme, kada je mejnstrim kultura pod tvrdom kontrolom i slabo razvijena, zaključuje on.
Comments are closed.