Multimedijalni umetnik Marko Šelić – Marčelo za “KruševacPress” govori o predstavi “Dr Nušić”, autocenzuri, umetničkim slobodama i mnogim drugim temama.
Supertalentovanog Paraćinca teško je definisati. Hip-hoper, književnik, kolumnista, crtač grafita…Čime god da se bavi Marčelo privlači pažnju. Oštar na jeziku, jasnog stava, ne preza da kaže što misli a onima koji se brinu o “mentalnoj higijeni” građana Srbije takvo ponašanje ne odgovara. Zato se našao na listi umetnika koji nisu po volji aktuelnoj vlasti…
KRUŠEVACPRESS: Radili ste songove za predstavu “Dr Nušić”. Iako je bila vrlo gledana, imala je kratak “rok trajanja”. Mislite li da je sporna fotografija, muzika…? Da li ste “aludurali” na nekog posebno ili su se neki sami pronašli i shvatili opštu poruku društva veoma lično?
KRUŠEVACPRESS: Ima li cela ta situacija oko predstave “Dr Nušić” veze sa tim što su vama obustavili probe dečje predstave u Kruševcu? O čemu je zapravo reč?
MARČELO: To je pitanje za upravnika Nedića jer ju je on lično otkazao. U to vreme, već se i večni meteorolog Kruševca (osoba čija je specijalost vedrenje i oblačenje) Bratislav Gašić umešao u čitavu tu stvar. “Dogvil”, Kokanova sledeća predstava, kanda mu se učinila još opasnijom po univerzum, šta li, te je upravniku poručeno da Kokanove predstave tu više ni pod razno nisu dobrodošle, a tako ni bilo šta drugo umetnički srodno tome.
Moja predstava nije bila sasvim dečija, premda je u osnovi reč o bajci. Žaoka njene satire bila je više namenjena odraslima, dok su likovi i sama radnja mahom ciljali na starije osnovce i srednjoškolce. U čemu ne vidim nikakav problem. U DADOV-u je odigrano onoliko predstava koje su, takoreći, za svakoga. Šta je problem? Njen društveno angažovani element, aspekt komentara na našu svakodnevicu? Da li to nije za klince? Ko to kaže i s kojim tačno argumentima?
HIMNA MARŠALA MITA
(iz predstave „Doktor Nušić”)
Refren:
Kupi je, plati je, urami je, okači je!
Zvanje je za svakoga, diplome su svačije!
Kupi je, pokaži je, maši njome, hvali se!
Dok budala uči, imam načine drugačije.
Ovde vlada maršal Mito, uzmi lepo plati je.
Kupi je, plati je, urami je, okači je!
Zvanje je za svakoga, diplome su svačije!
Neka uče samo oni koji bolje ne mogu.
Ako daju popust, kupi jednu i pašenogu.
Kupi je, pokaži je, maši njome, hvali se!
Dok budala uči, imam načine drugačije.
Ovde vlada maršal Mito, uzmi lepo plati je.
Kupi je, plati je, urami je, okači je!
Kupi sebi, bratu, sestri, uzmi i za svastike!
I ne štedi ambiciju, nemoj da si škrrrrt:
posle obične diplome, kupi sebi Drrrrrr!
Strofa:
Da l’ je to u redu, ljudi? Kažite mi pravo!
Dokle takav teror mudrih sa prepunom glavom?
Kočopere se pameću, ponose se stavom.
Dr, mr, t-rt, mr-t, k’o da je znanje važno!
E pa, ne može to tako, druže, sad je demokratija!
Svi smo sada jednaki, diploma je za svakoga!
Što da imaš samo ti? Zar zato što si učio?
Od knjiga oćoraveo dok si nauku dokučio?
Znanje, samo znanje, znanje – pa to je, bre, diskriminacija!
To je fašizam pametnih! Diploma treba da je svačija!
Znanje je k’o ljubav – izum sirotinje.
Oni to sve izokola, oni to sve sporije.
A ja volim da se mučim direktno, konkretno:
do diplome, prošao sam mito i rešeto.
Mesto da se maješ sa tom bednom polusvetinom,
stavi fino u kovertu mito, bekrijo!
Između:
Što da plaćam školarine i takse,
pa prevoz, pa obroke, cigare, pa kafe,
pa knjige, pa skripta, pa stalno svesku novu,
pa venerične bolesti u studentskom domu…
(a studentska poliklinika – to nije ni poluklinika,
pa moraš da odeš da te odere ona privatna!)
Pa kad položiš – da častiš, a sve kolege loču…
Kol’ko je to para, brašo, na ovu skupoću?
A kad se sabere tol’ko spiskane love,
za te pare mož’ da kupiš jedno tri diplome!
Refren:
Kupi je, plati je, urami je, okači je!
Zvanje je za svakoga, diplome su svačije!
Kupi je, pokaži je, maši njome, hvali se!
Dok budala uči, imam načine drugačije.
Ovde vlada maršal Mito, uzmi lepo plati je.
Kupi je, plati je, urami je, okači je!
Zvanje je za svakoga, diplome su svačije!
Neka uče samo oni koji bolje ne mogu.
Ako daju popust, kupi jednu i pašenogu.
Kupi je, pokaži je, maši njome, hvali se!
Dok budala uči, imam načine drugačije.
Ovde vlada maršal Mito, uzmi lepo plati je.
Kupi je, plati je, urami je, okači je!
Kupi sebi, bratu, sestri, uzmi i za svastike!
I ne štedi ambiciju, nemoj da si škrrrrt:
posle obične diplome, kupi sebi Drrrrrr!
Comments are closed.