Sindrom sagorevanja kao takav je otkriven od strane Svetske zdravstvene organizacije 2019. godine.
Predstavlja teško psihofizičko stanje nastalo posledicom prolongiranog stresa. Povećanjem ili nastavkom stresa dolazi do gubitka interesa i motivacije za onim što radimo.
Može se dešavati i kod adolescenata, a čest je problem i kod starije populacije. Burn – out, kako ga češće zovu, je alarmantni signal koji našem telu nagoveštava da mu je hitno potreban odmor.
Sindrom sagorevanja isisava energiju iz pojedinca i on se oseća depresivno, premoreno i osoba dobija iskrivljenu sliku o sebi i svom položaju. Dešava se ukoliko osoba ima kratak rok za veći broj zadataka nego što ih može postići. Stres je najčešći izazivač psihosomatskih bolesti, te i psihičkih problema.
Po istraživanju psihologa Adama Borlanda, u Velikoj Britaniji 1 od 5 osoba se aktivno susreće sa ovim sindromom, a 85% tinejdžera boluje od istog. Međutim, postoji i izvestan broj mladih Velike Britanije (68% njih) koji su mislili da umesto sagorevanja pate od anksioznosti.
Najčešći uzroci burn – outa su: preterana želja za samodokazivanjem, preterani rad i osećaj velike odgovornosti na poslu, zanemarivanje sebe (stavljanje posla na mesto ispred sebe), pomeranje konflikata, nedostatak socijalizacije, poricanje problema, povlačenje u sebe i povećana depresivnost.
Svesni smo da živimo u jednom brzom i modernom vremenu i da je nekad prosto nemoguće potpuno se isključiti iz realnog toka vremena. Međutim, kada dostignemo nivo kada osećamo većinu prethodno navedenih simptoma, onda se treba obratiti stručnom licu.
Sagorevanje nas može dovesti do goreg stanja ukoliko ne lociramo problem i ne ublažimo uticaj istog (što u tom stanju nije moguće rešiti samostalno). Najčešći izazivači su: briga o novcu, vođenje posla od kuće, briga o sigurnosti pozicije na poslu, socijalna izolacija, neredovno spavanje, preterana briga o drugima…
Ovaj sindrom je česta pojava u celom svetu i pogađa sve starosne grupe. Kako se izboriti sa tim? Psiholozi širom sveta su pisali svoje savete za borbu protiv burn – outa. Najčešće pominjani saveti su: sticanje asertivnih veština komunikacije, fizička aktivnost, učenje veština za opuštanje, jačanje emocionalne pismenosti, jačanje samopuzdanja i samovrednovanja, jačanje porodičnih i socijalnih odnosa…
Asertivnost je sposobnost izražavanja svog mišljenja na način koji nije ni agresivan ni arogantan. Na taj način pojedinac izražava svoje želje i stavove, osoba na konstruktivan način može rešavati konflikte.
Za postizanje relaksacije postoje određene tehnike kojim se podvrgavaju mnogi, a neke od najefikasnijih su meditacija, tehnike disanja i tehnike mišićne relaksacije.
Sindrom sagorevanja je pothranjen stresom, a nivo istog se može smanjiti učenjem odnosa nošenja sa negativnim mislima i učenjem tehnika za oslobađanje nagomilanog emocionalnog naboja. Stres nastaje i zbog iskrivljene slike o sebi i lošem nivou samovrednovanja.
Čovek, kako bi poštovao i voleo druge, mora prvo takva osećanja gajiti prema sebi. Veliki problem kod ljudi jeste upravo samopouzdanje, a to prouzrokuje osećaj anksioznosti. Komešanje takvih negativnih osećaja stvara negativnost koju organizam mora izbaciti ili ispoljiti.
Kako bi izbacili negativnost iz sebe, ljudi se relaksiraju na različite načine koji njima lično najviše odgovaraju. Nekada je najbolja relaksacija uz slušanje muzike, gledanje filmova, čitanje knjiga ili pak fizička aktivnost. Zato nađite sebi svoju zonu komfora i vratite se u istu kada se osećate premoreno.
Iako većina voli toplinu svog doma, pogotovo kad su osobe same, to ne isključuje da su ljudi socijalna bića i da treba da ojačaju veze za svojom sredinom i sa svojom porodicom. Socijalne veze su neophodne kako bi osoba lakše prebrodila svoj sindrom sagorevanja. Svako ima svoj krug prijatelja u kom se oseća komforno i zato ga se treba držati.
Efikasan borac protiv burn – outa je i uvođenje dnevne rutine. Odredite sebi vreme u određenom delu dana kada ćete se prepustiti sebi i kada ćete raditi na sebi i svojoj relaksaciji. Hobi je takođe izuzetan način da provedete slobodno vreme i da pronađete sebe u nekoj aktivnosti koju do sada niste probali.
Potrebno je razbiti stigmu da je sramotno pitati za pomoć, svi imamo probleme i ne treba da ih se stidimo, već je potrebno da ih rešavamo i delimo svoja iskustva sa drugima, jer možemo pomoći i nekom ko ne zna da poseduje problem.
FOTO: Rawpixel.com
Comments are closed.