MLADI I ALKOHOLIZAM: Prvi kontakt sa alkoholom u roditeljskom domu!
Sa alkoholom, kao jednom od bolesti zavisnosti, mladi se susreću veoma rano, najčešće već u primarnoj porodici.
Njegovo konzumiranje u adolescenciji može izazvati trajne posledice, a najviše ga koriste kako bi se opustili, uklopili u društvo i pokušali da se izbore sa nesigurnošću i stalnim preispitivanjem sopstvenog identiteta.
– Alkoholizam je hronična bolest, koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme pacijenta, njegove porodice i okoline. Ne radi se ni o kakvoj lošoj navici, kako se to često u narodu misli, već o pravoj bolesti koju treba lečiti. Alkoholizam jeste izlečiva bolest, ukoliko se uključe svi akteri koji su potrebni za lečenje – kaže diplomirana sociološkinja Violeta Milićević, referent vaspitanja za zdravlje u Centru za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Kruševac.
Zloupotreba alkohola kod mladih je značajna pojava, a prema istraživanjima, rađenim na nacionalnom nivou, preko 75 odsto njih je prvi put alkohol probalo u roditeljskom domu.
– Kako dete raste, alkohol postaje sredstvo koje se uzima na žurkama da bi se atmosfera zagrejala i da bi se opustili. Prema nekim podacima, do 16. godine 90 odsto mladih stekne svoje prvo iskustvo sa alkoholom i to najčešće u porodici, na nekim slavama ili slavljima, gde roditelji sami ponude svom detetu, misleći što da ne. Takav je naš običaj – objašnjava ona.
Za razumevanje procesa nastanka i razvoja alkoholizma kod mladih, sociološkinja izdvaja četiri najvažnija faktora.
– Prvi je adolescencija, kao jedno specifično životno doba koje je prepuno burnih situacija kroz koje mlad čovek prolazi u sazrevanju, a drugi je porodica, za koju mislim da ima presudan uticaj na nastanak i razvoj alkoholizma. Slede grupe vršnjaka, koje u tom periodu zaista imaju presudan uticaj. Naravno, vršnjaci mogu imati pozitivan uticaj na svoje drugove, ali najčešće imaju taj negativan, koji vodi, ne samo ispijanju alkohola, nego i korišćenju drugih psihoaktivnih supstanci. Na kraju, tu je šira socijalna sredina, koja problemu alkoholizma kod mladih prilazi izrazito površno. Ona prekomerno pijenje shvata po formuli „mladost-ludost”, što znači da bi taj problem trebalo da se reši sam po sebi, smatrajući da će sazrevanjem i ulaskom u neke ozbiljnije godine mlad čovek prestati da pije.
Ona navodi da, u jednom periodu života, mladi ljudi ponekad eksperimentišu sa alkoholom, supstancama ili drugim zdravstveno-rizičnim ponašanjima. Ono što ne znaju ili zaboravljaju je da upotreba alkohola vodi mogućnosti pojave zavisnosti, narušavanju zdravlja, zanemarivanja prijatelja i odnosa sa njima, gubitku interesovanja, kao i sukobljavanju sa zakonom.
– Ispijanje alkohola dovodi do gubitka koordinacije, oslabljenog rasuđivanja, usporenih refleksa, praznina u procesu pamćenja i pojave momenata potpune misaone praznine. Može dovesti do oštećenja svakog organa u telu čoveka, pogotovu mladog, kod koga je u toku proces rasta i razvoja – ističe naša sagovornica.
Alkohol kod mladih izaziva lažno samopouzdanje, lažnu odlučnost i nekritičnost, te najčešće oni koji nisu sigurni u sebe podležu uticaju vršnjaka i lakše pristaju na nagovor da se popije koja „čašica”. Efekat zavisi od količine i vrste alkoholnog pića, od toga koliko je organizam „naviknut” na alkohol, visine i težine tela.
– Svaki mlad čovek različito reaguje na alkohol, pa ista količina za jednog adolescenta je beznačajna, dok kod drugog može dovesti do fatalnih posledica. Pijenje većih količina alkohola u jednom „cugu” može vrlo brzo dovesti do alkoholnog trovanja, koje vodi komi i smrti mlade osobe. Vožnja pod uticajem alkohola takođe može biti smrtonosna i svedoci smo takvih dešavanja – naglašava ona.
Inače, na celokupno stanje organizma značajan uticaj ima i autentičnost konzumiranog alkohola. Zabrinjavajuće podatke o kvalitetu vina i rakija, koja se konzumiraju u Srbiji, saopštilo je Udruženje „Pokret potrošača za kvalitet hrane”, koje je nedavno izvršilo ispitivanja istih. Utvrđeno je da je čak šest, od ukupno sedam uzorkovanih voćnih rakija, palo na ispitivanju autentičnosti, dok su od 18 ispitivanih uzoraka vina iz uvoza, samo dva prošla testiranje na botaničko poreklo etanola i vode.
Comments are closed.