Суочени са све већим бројем СЛАПП тужби у Србији, тужби чији је основни циљ да застраше активисте, новинаре и организације које се баве заштитом јавног интереса — група организација и правних стручњака удружила се са намером да пружи подршку и координисано одговори на овај растући проблем.
Тако је у мају 2024. године основана Национална радна група за борбу против СЛАПП тужби, неформална али функционална мрежа чији је рад данас све видљивији и потребнији.
“Постоје два разлога за формирање Радне групе,” објашњава Урош Јовановић из Грађанских иницијатива, организације која координише рад ове мреже.
“Први је био сазнање да доста других организација већ има неке анти-СЛАПП пројекте, и осетили смо стварну потребу да створимо простор за размену информација и координацију. Други разлог је то што је било толико случајева да је постала неопходна сарадња око правне подршке и ресурса.”
СЛАПП тужбе су тужбе усмерене на застрашивање и исцрпљивање новинара, активиста и организација које делују у јавном интересу. Иако не постоји формална дефиниција у домаћем праву, све су присутније у Србији, што је и довело до оснивања Националне радне групе за борбу против оваквих тужби.
Како ради Национална радна група?
Иако није формално регистрована, Радна група обухвата респектабилан списак правних лица: Грађанске иницијативе, Партнери Србија, Комитет правника за људска права – ЈУКОМ, Независно друштво новинара Војводине, Београдски центар за људска права, Независно удружење новинара Србије, Фондација Славко Ћурувија, БИРН Србија, КРИК, као и удружење Крокодил.
Поред организација, чланови су и адвокати и адвокатице који уносе правну експертизу у рад групе.
“Састајемо се једном месечно,” каже Јовановић. “На тим састанцима размењујемо информације о суђењима, присуствујемо рочиштима као вид јавне подршке, анализирамо активне случајеве и процењујемо новопријављене.“
Један од важних задатака Радне групе је идентификација СЛАПП случајева. У том процесу користе се 11 индикатора заснованих на препорукама СаветаЕвропе, које су прилагодили српском правном контексту.
“Морали смо један индикатор да раздвојимо у два због специфичности српског законодавства,” објашњава Јовановић.
Помоћ у пракси
Грађанима је доступан сајт slapp.rs на којем могу пријавити сумњиву тужбу путем једноставног формулара.
“Када неко попуни пријаву ми у Грађанским иницијативама, као координатори, преузимамо случај, контактирамо особу ако недостаје неки податак, процењујемо кроз индикаторе да ли је у питању СЛАПП и онда тражимо решење — да ли је потребан адвокат, медијска подршка или нешто друго,” објашњава Јовановић.
Посебно значајно је и такозвано “про боно заступање”, што подразумева да адвокати бесплатно или уз минималне трошкове заступају жртве СЛАПП тужби. Ипак, како наводи Јовановић, услед све тежих услова рада у земљи, капацитети за про боно заступање су ограничени, те неке организације кроз пројекте или донације обезбеђују новац за правну помоћ.
Један од значајних партнера у овој борби је и удружење Крокодил, познато по организацији књижевних догађаја, али и по свом ангажовању у области људских права. Управо је Крокодил основао СЛАПП фонд за финансирање судских трошкова за појединце који су на мети оваквих тужби, а иницијатива је започела након што је активисткиња Аида Ћоровић осуђена због бацања јаја на мурал посвећен Ратку Младићу.
На сајту slapp.rs доступна је и “СЛАПП база” — колекција од око 60 случајева који показују карактеристике ових тужби.
“Важно је нагласити да ми не тврдимо да су ово званично СЛАПП тужбе, већ тужбе са карактеристикама СЛАПП-а,” истиче Јовановић. “У домаћем праву нема формалне дефиниције СЛАПП-а, па је сваки случај потребно темељно анализирати како би смо избегли могуће нове тужбе, као што се, рецимо, догодило КРИК-у.”
Радна група тренутно ради на проширењу базе података, уносу више детаља за сваки случај и превођењу целог сајта на енглески језик, како би информације биле доступне и међународној заједници.
Поглед у будућност
Урош Јовановић истиче да је дугорочни циљ да Национална радна група постане препознатљива адреса за све у вези са СЛАПП тужбама:
“Желимо да постанемо место где ће људи знати да могу да се обрате, где ће организације и правници сарађивати, и где ћемо заједно радити на томе да се СЛАПП тужбе препознају и санкционишу,” каже Јовановић.
“Такође, и да трајно одржавамо сајт и базу, без обзира на пројектне циклусе, и да досегнемо до што више локалних заједница где су људи често изложени притисцима, али се ретко усуђују да проговоре.“
У земљи где често постоји јаз између онога што пише у закону и онога што се дешава у пракси, овај подухват делује као један од малобројних организованих одговора на све учесталије злоупотребе правосудног система.
Насловна фотографија: АИ
