Brutalna tuča tri učenice Hemijsko-tehnološke škole, na platou ispred Hale sportova, početkom septembra, pokazala je široj javnosti u kojoj meri je vršnjačko nasilje u srednjim školama problem čitave zajednice, a ne samo obrazovnih institucija i porodice.
“Nemoj da je čupaš! Nabodi je!” – savetovali su brojni posmatrači tuče jednu od devojaka dok su mobilnim telefonom snimali obračun koji je, zbog bezosećajnosti učesnica, ali i gledalaca, šokirao Srbiju i region.
Nažalost, i pre okršaja kod Hale sportova, zabaleženo je dosta slučajeva fizičkog nasilja u i oko kruševačkih srednjih škola.
Pre nešto više od četiri godine, 7. septembra 2011. godine, ispred ulaza u mašinsko – elektrotehničku školu dogodila se masovna tuča u kojoj su učestvovali đaci ove škole, ali i njihovi roditelji. Petorica učesnika tuče su lakše povređena. Protiv sedmorice aktera bokserskog obračuna podnete su prekršajne prijave, a protiv dvojice krivične zbog napada na policijske službenike.
Krajem oktobra 2014. godine učenik prvog razreda Gimnazije u Kruševcu S. V. zadobio je teške povrede kada ga je napala grupa vršnjaka.
“Sustigli su ga nakon što je izašao iz škole i brutalno pretukli. Polomili su mu nos, zbog čega je operisan. Od rođenja ne može da se koristi desnom rukom, miran je momak, a bez ikakvog razloga napalo ga je desetak dečaka od kojih su neki bili iz drugih škola.” – ispričao je tada novinarima dečakov otac.
Pre dve godine 16-godišnji učenik je završio na Odeljenju hirurgije, gde je proveo sedam dana nakon što ga je pretukla grupa vršnjaka. Razlog? Učinilo im se da dobacuje njihovoj drugarici!?
Na osnovu pojedinih istraživanja svaki četvrti učenik, od ukupno 25 odsto ispitanih učenika u Srbiji, se plaši da ide u školu zato što tamo postoji jedan od učenika za kojeg postoji mogućnost da će da ih maltretira.
“Ono što je poražavajuće je potpuno odsustvo empatije i nezainteresovanost za žrtvu. Kada dođe do sudskog procesa pa nasilnik mora da izrazi kajanje to, najčešće, deluje kao formalnost zato što mu je to rekao advokat, a ne zato što to zaista oseća. Nema nikakvih emocija. U razgovoru nasilnici često znaju da kažu “Šta je tražio – to je dobio”. – priča specijalni pedagog Jelica Milosavljević.
Jeličino mišljenje deli i njen kolega Radomir Jevtić koji ima više od 20 godina iskustva u radu sa maloletnicima.
“Zapažamo da su današnje devojčice okrutnije od prethodnih generacija i to ne skrivaju. Sada su više fizički agresivne, a ranije su bile verbalno. Ono što je nekada bilo sramno ponašanje za devojčice sada se ne krije. One se porede sa dečacima. Novitet je surovost. Ranije se agresivnost kod dečaka završavala šamarima i tučama, fer obračunima, kod devojčica ogovaranjima i uvredama. Sada više nema verbalnog sukoba, već odmah žestok fizički obračun.”– smatra Jevtić.
Po Jevtićevom mišljenju tinejdžeri danas svoje uzore nalaze u skandaloznim rialiti programima.
“Istraživanja pokazuju da čak 15 odsto devojčica od 14 do 16 godina kao uzore vidi učesnice rialiti programa. Kroz video igrice i filmove nudi im se model agresivnog ponašanja. Više nije pitanje ko je jači, već ko je suroviji. Nasilnik je izgubio empatičnu osetljivost i hrani se strahom žrtve a žrtve su svi oni koji ne žele da učestvuju u nasilju.” – zaključuje Jevtić.
Agresivno, nasilno ponašanje prema vršnjacima u školi često je uvod u mnogo ozbiljnije, krvave zločine. Maloletna G.M.(16) je 27. marta 2012. godine, sa 32 uboda nožem u stomak i grudi, usmrtila 73-godišnjeg Milana Ramića.
“Išla je u Specijalnu školu, gde je krala i bila agresivna prema drugoj deci. Jedno vreme je provela u Domu za decu bez roditeljskog staranja „Jefimija“, ali je bila agresivna i autoagresivna.”– pričali su za G.M. koja se trenutno nalazi na izdržavanju kazne u Vaspitno – popravnom domu u Kruševcu.
Konstatovanje činjenice da su srednjoškolci sve agresivniji neće puno pomoći ukoliko zajednica ne preduzme konkretne mere. Većina incidenata se odigrava u školi i njihovoj neposrednoj blizini.
Školski policajac u Gimnaziji Borjan Čugalj smatra da je bitno da škole i okolina budu pokriveni video-nadzorom.
“Sve škole imaju policajce, ali oni ne mogu da pokriju i okolne ulice jer su mnoga dvorišta otvorena.” – kaže Čugalj.
Nasilje u srednjim školama nije ekskluzivni problem Kruševca i Srbije. Sa njim se suočavaju i u susednim zemljama poput Bugarske. Društvo za razvoj dece i mladih Niš sprovelo je prekogranični projekat “Centri za vršnjačku medijaciju” gde je srednjoškolce u Nišu i Vidinu anketiralo šta vide kao rešenje problema vršnjačkog nasilja.
Srednjoškolci u Nišu i Vidinu dali su veoma slične odgovore na pitanje kako se u budućnosti baviti problemom vršnjačkog nasilja. Najviše odgovora je grupisano oko tvrdnje da je potrebno uvesti strože kazne za počinioce nasilja. Obe grupe su se opredelile za ovaj odgovor u istom broju, 41 odsto ispitanika.
Nakon ovog odgovora najfrekventniji odgovor je medijacija , odnosno nenasilno rešavanje konflikta (ispitanici u Nišu) i veće uključivanje nastavnika i drugih relevantnih aktera na nivou škole u proces prvencije nasilničkog ponašanja (ispitanici iz Vidina).
Jelica Milosavljević, koja je obučeni medijator, ističe da medijacija u povoju ali da može dati pozitivne rezultate.
“Medijaciju mogu da rade vršnjaci ali i stručnjaci. Kada se desi nasilje detetu se izriče samo sankcija a da ono često ne zna zašto je sankcionisano. Tu je i odsustvo empatije jer ne zna kako se neko oseća. U procesu medijacije nasilnik mora da sedne preko puta žrtve i da čuje kako je njemu ili njoj i da objasni zašto je to uradio. Škole bi trebale da to urade u roku od nekoliko dana od incidenta. Nakon deset dana nema mnogo efekta.” – zaključuje Jelica Milosavljević.
Comments are closed.