Priča o tome da li se Kruševac na pravi način odužio slavnih glumcima ne bi bila potpuna bez razgovora sa Branislavom Nedićem, direktorom Kruševačkog pozorišta.
Šta se dešava sa Trgom glumaca? Zašto je projekat zastao?
“Dobre volje ima ali zavisi od sredstava.Pokrenuli smo ideju sa stalnom izložbom- Prozori sećanja, koja je vrlo lepo odjeknula. Nijedan negativan komentar nismo dobili. Dobro je što je pokrenuta ideja da se priča o tome. To je način da se skupimo,da pokažemo volju, želju i nađemo sredstva da to uradimo. Nije jednostavno jer taj trg treba da stoji tu još stotinama i stotinama godina.Ako ga radimo ,treba uraditi kako treba“.
Direktor Kruševačkog pozorišta podseća da je ovaj projekat pokrenut u vreme dok je gradonačelnik bio Bratislav Gašić.
“Mi smo kao pozorište rešili da uradimo nešto čekajući da se uradi nešto veće i za 1000 evra smo dobili turističku atrakciju. Ujedno smo pokušali da spasemo te ljude zaborava i da učimo mlađe generacije ko su bili ti ljudi, da su u Jugoslaviji, koja je bila velika zemlja, bili poznati“, naglašava direktor Kruševačkog pozorišta.
Da li smo skloni da pamtimo samo ružne stvari? Kada je podizana spomen ploča Čkalji zašto nije bilo nikoga iz Kruševačkog pozorišta?
“Zato što nas niko nije pozvao. Ja sam bio direktor i u ono vreme.Nismo ni kontaktirani ni pozvani da uzmemo učešće u svemu tome. Naravno da se mi ne stidimo tog čoveka. Čkalja je bio jedan, sinonim za komediju u bivšoj Jugoslaviji“.
Da li je moguće realizovati ideju o pozorišnom festivalu u Kruševcu?
“Mi smo poznati po glumcima koji su igrali u komedijama, pre svega. Zato smatram da ovde treba da postoji glumački festival. Da slavimo i veličamo glumca! Da imamo nagradu za predstavu u kojoj su glumci ostvarili najbolji rezultat. To je ideja već par godina i već sam razgovarao sa nadležnima u našem gradu. Da li će i kada to biti realizovano, ne znam”, dodaje Nedić.
U Srbiji već postoji pozorišni festival posvećen glumcu, “Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru, ali nijedan festival nije posvećen glumcima kao što je, recimo, filmski festival u Nišu.
“Glumac je pozorište jer od njega sve zavisi kada se podigne zavesa. Kruševac je Bogom dan za festival glumaca gde ne bi postojale druge nagrade već samo osam do deset glumačkih nagrada koje bi nosile imena naših glumca sa Prozora sećanja. Zamislite da nagrada za najbolju žensku ulogu nosi ime “Rada Savićević”, gran pri “Čkalja”, za najbolju mušku ulogu “Đuza”, najbolju epizodnu “Bata Paskaljević”. Bila bi to fantastična stvar!“, ne krije oduševljenje Nedić.
Direktor pozorišta smatra da bi na ulazu u Kruševac trebalo da stoji tabla “Dobrodošli u grad glumaca!“
“Moguće je da smo razmaženi, kao da nam nešto sleduje, pa nemamo kome da se dokazujemo. Moderna vremena, TV, internet, mrzi nas da idemo na predstave, izložbe…Finansije su uvek problem. Čini nam se da sve može “na prekidač”. Sa ovakvim stvarima ne treba žuriti. Dešava se da neki naprave festival koji traje dve, tri godine pa se ugasi. Najčešće nije dobro osmišljen ni koncepcijski ni finansijski. Prave stvari treba da dođu u pravo vreme. 1959. godine dogodila se “seča pozorišta” ali je ono, ipak, preživelo. Moj predlog je da na ulazu, u holu pozorišta, bude stalna izložba crno-belih fotografija predstava, glumaca… Da ljudi vide kako je to nekad izgledalo. Postoji godišnja nagrada za doprinos razvoju Kruševačkog pozorišta Dodeljuje se na zadnjoj predstavi u kalendarskoj godini, za glumačko ostvarenje. Nazvana je po Bori Mihailoviću, osnivaču teatra u našem gradu. Dodeljuje se od 1993. godine. Treba te ljude čuvati od zaborava”, jasna je Nedić.
Da li kruševačke ulice treba nazvati po slavnim glumcima?
“Apsolutno zaslužuju! To je jedan od načina da skrenemo pažnju na te ljude preko kojih je Kruševac postao i ostao poznat! Makar novo naselje na Aerodromu da dobije njihove ulice“.
U Krusevackom pozoristu prvo treba promeniti upravnika koji je poslednjih vise godina “ukanalio” to pozoriste, gde je dobra predstava pojava ravna incidentu – desi se jednom u par godina. Da ne govorimo o skidanju predstava po direktivi visih instanci, sumnjivih transakcija itd. Riba od glave smrdi, pa kad se promeni upravnik i dovede neko malo strucniji, moze se govoriti o nekim planovima i novinama.
I jedan citat za Nedica: “Boj se ovna, boj se govna, a kad cu zivjeti?” Mesa Selimovic “Tvrdjava”