U “Dolini Morave” se trude da sve ono najbolje od voća i povrća što iznedri plodna moravska zemlja ponude kupcima širom Srbije, prerađeno u sokove, džemove, slatka, salate i ajvar.
“Dolina Morave” svoj “slatki program” proizvodi i pakuje u pogonu u Bošnjanu, a “kiseli program” u Varvarinu.
“Krenulo se sa pričom o preradi industrijske jabuke, u kući u Bošnjanu, na nekih 30 kvadrata i pet šporeta “smederevaca”. Sa tim malim serijama bili smo prepoznati među prva tri proizvođača što se tiče kvaliteta u Srbiji. Onda smo nastavili sa jagodom, sok i džem, zatim malina i šumska kupina, borovnica…”– priča o počecima kompanije Bojan Stanisavljević, glavni tehnolog i direktor proizvodnje.
Veoma brzo “Dolina Morave” je došla u poziciju da radi za velike trgovinske lance.
“Bez ikakvog uticaja sa strane na ocenjivanje kvaliteta mi smo uvek bili drugi ili treći među proizvođačima ove vrste proizvoda. Spremili smo neke uzorke ajvara i slatka i poslali na ocenjivanje u tadašnju “Ideu”. Posle deset dana kontaktirali su nas i pitali da li smo spremni da devet proizvoda – ajvar blagi i ljuti, cepkanu papriku, pekmez šljivu, slatko malina i kupina, šumsko slatko, slatko od borovnica, slatko višnja i voćni pire jabuka radimo za njih. Ugovor je glasio na 20.000 tegli ajvara i četiri puta je probijen za nepuna tri meseca“, sa ponosom priča Bojan.
Proizvodi “Doline Morave” su stopostotno prirodni, bez dodataka konzervansa. Radi se samo termička zaštita kako bi najkvalitetniji sastojci voća i povrća ostali u tegli.
U Varvarinu trenutno rade za “Merkator S” i druge kupce oko 300.00 tegli različitih proizvoda, a sezona prerade svežeg voća počeće već u martu.
“Pored toga što radimo za trgovinske lance imamo i našu robnu marku. Proizvodimo kaše za sokove, deset vrsta od voća i povrća, potom proizvode od paprike, pekmeze od kajsija, šljiva, dunja i slatka, kao autentičan srpski proizvod. Marmeladu ne radimo, jer je to komercijalni proizvod koji se ne uklapa u našu koncepciju“, dodaje Bojan Stanisavljević.
Većinu svojih proizvoda “Dolina Morave” plasira u Beogradu, Vojvodini, nešto manje u Nišu. Kažu da ima interesovanja za izvoz u Rusiju, Azerbejdžan, Englesku. Kvalitet nije sporan ali, u ovom trenutku, ne mogu da obezbede dovoljne količine robe za tako velika tržišta.
Okolina Varvarina ima odličnu sirovinsku bazu za proizvode “Doline Morave”, ali je problem kako obezbediti dovoljnu količinu voća i povrća za preradu.
“Sve što otkupimo mi i preradimo. Ove godine smo imali nekoliko ugovora sa poljoprivrednim proizvođačima, a dogodine će ih biti barem deset puta više. Ljudi se sami nude da proizvode papriku, kupus, kornišone. Najkritičnija je crvena paprika za ajvar “kurtovka”. Treba nam i sorta “amfora” koja daje odličan kvalitet ajvara, ali se mnogo više sadi u Vojvodini nego u našem kraju. Krajem avgusta i početkom septembra otkupili smo 60 tona paprike. Imamo liniju za pečenje paprike kapaciteta 600 kilograma na sat, a odradio sam i liniju za ljušćenje paprike koja nam je maksimalno pomogla“, priča Bojan, dodajući da na tržištu nema ni dovoljnih količina kajsije za preradu.
Da bi obezbedili stabilnu sirovinsku bazu u “Dolini Morave” planiraju da nastave sa podizanjem sopstvenih plantaža. Trenutno imaju skoro 30 hektara zemlje, od čega je oko 14 hektara u blizini Maskara. Najveći deo zemljišta je pod zasadima jabuka. Ove godine su krenuli i sa proizvodnjom kornišona.
“Na potesu kod Maskara imali smo pet hektara pod kornišonima i oko tri hektara paprike. Negde sam pročitao da je Indija najveći proizvođač kornišona na svetu, a kod nas su najbolja zemlja i podneblje za uzgajanje kornišona od Jasičkog mosta do Gilja. Na branju, preradi, polivanju bilo je upošljeno pola Varvarina, Maskara, Bošnjana. Očekujemo da naredne godine prodamo preko milion tegli kornišona“, govori Bojan Stanisavljević.
“Dolina Morave” je u opremu za preradu voća i povrća i pakovanje do sada uložila oko 250.000 evra. Postavljena je proizvodna linija kapaciteta od 2.000 tegli na sat.
Trenutno imaju 13 stalno zaposlenih radnika, a u sezoni je taj broj pet do šest puta veći. Planiraju da u skorije vreme imaju 50 stalno zaposlenih radnika, a da na plantažama i njivama angažuju 300 do 500 sezonaca.
Comments are closed.