Grad Kruševac je krajem prošle godine usvojio Strategiju razvoja socijalne politike koja ima šest oblasti, a jedna od oblasti je „Unapređenje položaja starih osoba“.
Na teritoriji Grada Kruševca živi 22.836 starih osoba što je čak 17,74 odsto od ukupnog broja stanovnika. Grad Kruševac je ove godine, preko projekata, dobio nešto više od 14 miliona dinara od Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja kako bi se unapredio položaj starih osoba.
– Na nivou grada imamo Odluku o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti Grada Kruševca i u tom delu imamo određene usluge koje su namenjene starima. Prevshodno to je usluga pomoć u kući koja se izvodi kako na gradskom, tako i na seoskom području. Posebno bih istakla da smo tokom ove godine dobili namenski transfer od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja i da smo ovu uslugu proširili, povećali broj korisnika. Nije samo reč o varijanti klasična pomoć u kući, već i poboljšanje zdravstvenih usluga, pa sada imamo dva lekara u Domu penzionera. Isto tako ide se na teren, znači postoji pomoć u kući u smislu pružanja pomoći starima. – objašnjava Zorana Pavlović iz Odeljenja za društvene delatnosti Grada Kruševca.
Od sredstava koja su dobijena od resornog ministarstva 9,5 miliona dinara je iskorišćeno za proširenje usluga gerontodomaćica. Sada je, umesto dosadašnjih 16, angažovana 21 gerontodomaćica, plus tri lekara i medicinske sestre. Svi oni su angažovani u periodu od 1. avgusta do 31. decembra, a broj korisnika ove usluge je povećan.
Ono što još Grad Kruševac radi, a tiče se starih, je prevoz penzionera. Tu uslugu mogu da koriste svi penzioneri koji imaju preko 70 godina i najniže penzije. Ostalim penzionerima starijim od 65 godina, koji nisu pod ovom kategorijom, „Jugoprevoz“ obezbeđuje mesečne karte za 800 dinara.
– Ono što je generalni problem je zdravstvena zaštita starih lica, posebno u seoskim područjima. Ne radi se o tome da zdravstvena zaštita nije dostupna, već o tome da obično nemaju zdravstveno osiguranje i zdravstvene knjižice, što otežava proces lečenja. Ambulante su im dostupne, ali neposedovanje zdravstvenog osiguranja čini problem kompleksnim za rešavanje. – ističe Zorana Pavlović i dodaje – Takođe, u seoskim sredinama penzioneri imaju niska primanja, a to je zato što imaju neku imovinu koja se vodi na njih. Ima ljudi koji imaju 8.ooo dinara penziju, ali to je zato što uglavnom ne plaćajau porez na imovinu, pa im se nagomilaju dugovanja na milionske cifre i onda im penzija bude umanjena na tu sumu“.
Civilni sektor u Kruševcu nije previše snažan, a praktično da ne postoji NVO koja se bavi problemima starih osoba. Na brojne konkurse Grada Kruševca iz oblasti socijalne zaštite gotovo da niko ne konkuriše sa temama koje tretiraju položaj starih osoba.
– Bilo je udruženje „Cvet“ koje se bavilo zaštitom starih i oni su dobili pre nekoliko godina sredstva preko Strategije razvoja socijalne politike. Udruženje penzionera je najtransparentnije, ali ono se ne bavi pravima starih u nekom višem smislu, već više društvenim aspektom starih. Takođe, postojala je još jedna organizacija koja se bavila obezbeđivanjem i deljenjem lekova starima. Ne znam da li su još aktivni. I to je sve od civilnog sektora što se bavi starima.– priseća se Zorana Pavlović.
Jedan od većih problema u zaštiti starih je nedostatak prihvatilišta za urgentno zbrinjavanje lica koja se nađu na ulici, najčešće i bez ličnih dokumenata i kada je potrebno da se oni izdvoje iz porodice koja ih ugrožava.
Roditelji ne žele da prijave svoju decu, čak i kada dođe do zlostavljanja, zanemarivanja i često trpe pritiske koji se dešavaju u tim konfliktima u porodici. Manji broj takvih osoba moguće je, u hitnim slučajevima, zbrinuti u Gerontološkom centru.
Pružanje pomoći starim osobama je otežano, jer na nivou grada ne postoji jedinstvena evidencija starih osoba i njihovih potreba.
– U okviru Doma zdravlja postoji Služba patronaže koja ide na teren i obilaze stare. Oni imaju direktan, neposredan kontakt sa ljudima. Međutim, zvanični podaci kojima trenutno raspolažemo nisu toliko detaljni da bismo mogli da pratimo sve analize i potrebe. To se ne odnosi samo na stare osobe, nego i na druge ciljne grupe. Zbog toga smatramo da su istraživanja vrlo važna. Verujem da bi trebalo napraviti jednu radnu grupu koja bi mogla da izađe na teren, da obavi razgovore sa starim ljudima, što je jako važno, da se vidi šta dalje i kakvi su nam koraci u tom delu. Ono što je generalno problem to je da za uslugu pomoć u kući postoji potreba na nivou grada u mnogo većoj meri nego što mi možemo da obezbedimo finansijska sredstva. I onda imamo problem. Potrebe su velike a sredstva ograničena. Neka solucija jesu donatorska sredstva. – dodaje Zorana Pavlović.
Poslednjih nekoliko godina, osim preko strategija koje je finansirao Grad Kruševac, drugih projekata koji se odnose na stare osobe nije bilo.
– Ono što smo zvanično identifikovali u našem strateškom dokumenatu jeste da je jako važan direktan kontakt sa starim ljudima i upoznavanje sa njihovim pravima, merama i uslugama koje stoje na raspolaganju, a koje neki ne koriste iz neznanja. Tu je važna umreženost različitih institucija što smo mi shvatili radeći na ovoj strategiji na kojoj je radilo 65 ljudi, kompetentnih stručnjaka iz raznih oblasti. Nacionalna strategija je postavljena nespecifično u odnosu na naš način življenja. U Nacionalnoj strategiji za stare se spominje kako bi stari trebalo da se uključe u društveni život, da studiraju , imaju formalno i neformalno obrazovanje. To je karakteristično za Zapad gde je drugačija situacija. Tamo se mnogo više napora i pažnje ulaže da kvalitet društvenog života starih ljudi bude na višem nivou. Mi smo društvo koje se bori za neke osnovne egzistencijalne stvari, te nam to zatvara mogućnosti da se više akcenat stavi na društvenu participaciju starih lica u sve tokove društvenog života i rada. – zaključuje Zorana Pavlović.
Comments are closed.