У оквиру другог Мини-сајма социјалног предузетништва у Крушевцу одржан је округли сто на тему “Социјално предузетништво и локална заједница” на којем су се представила организације које веома успешно послују по моделу солидарне економије.
Мисија удружења “Наша кућа” је да обезбеди подршку и помоћ особама ометеним у развоју и њиховим породицама.
“Почели смо тако што смо имали машину за прављење папирних кеса. Потом смо почели да радимо картонску амбалажу а након тога смо напарвили једну сјајну причу “Кухињуа на точковима”. То је достава оброка за старије суграђане , где су наши корисници били разносачи хране и помоћни кувари. У оквиру те кухиње направили смо једну слатку линију. После тога смо са јапанском организацијом Џаика, са којом сарађујемо од 2013. године, направили стаклену, урбану башту где гајимо зачинско биље и микро биље. У сарадњи са Џаиком последњих неколико година сву своју пажњу и знање усмеравамо ка екологији. Прикупљамо папир и од њега правимо нови папир који користе уметници”, прича Аница Спасов из удружења “Наша кућа”.
Аница додаје да “Наша кућа” својим активностима повезује заједницу.
“Празне паклице шаљу нам људе из читаве Србије, долазе из Београда да виде ко то ради и шта ради, долазе нам уметници, такође . Повезали смо се са професорима са Технолошког факултета и радимо на биоразградивом адитиву. Радићемо посуде за доставу оброка које ће бити рециклажне и биоразградиве. Затворићемо још један круг циркуларне економије. За ту врсту производа имаћемо већи избор сирована. Сада смо на прагу на помогнемо развој још седам центара у Србији за исту причу, за развој рециклаже, производњу арт папира”.
Аница Спасов додаје да овакве активности мењају слику о људима који су другачији јер њихова друштвена улога постаје много значајнија и они постају грађани као и сви остали.
“Наша циљна група су људи са развојним тешкоћама, са аутизмом, Дауновим синдромом. Наше тржиште рада их не препознаје као радно способне и они се јако тешко запошљавају у отвореној средини. У неким категоризацијама оцене способности то је група која тражи посебне услове и подршку у раду. То нису инвалиди рада или особе са лакшим сметњама . Ово је маргинализована група.Сада их је 20-торо а ускоро ћемо имати четири нова центра у Београду где ће сигурно радити 100 младих људи”, додаје Аница Спасов.
ЕкоБаг је прво еколошко социјално предузеће у Србији. Почело је са радом 2009. године а регистровано је 2010. године. У почетку је у њему радило 19 жена да би се временом тај број смањио иако се обим послова повећао.
“У фокусу производње је рециклажа ПВЦ фолије за билборде, којој је потребно и до 1500 година да се разгради у природи. Радимо разне украсне и практичне предмете – торбе, новчанике, ранце… Не знам колико смо хектара одрадиле до сада. Циљна група су нам компаније које се оглашавају преко билборда”, објашњава Иванка Стаменовић, оснивачица ЕкоБага.
Она додаје да је посао веома тежак. Материјал који добијају је често прљав а површине од 700 до 800 квадрата. Због специфичности материјала сваки производ ЕкоБага је уникатан.
“Етно Расина” је крушевачко удружење основано 2005. године. Окупља, углавном, жене из сеоских средина али и самохране мајке, жене које су остале без посла…
“Бавимо се афирмацијом старих заната. У нашој земљи се ручни радови не цене довољно а цене су јако ниске. Ручни рад у Србији није скуп као у Европи. Сарађујемо са Организацијом глувих и наглувих, слепих и слабовидих, културно-уметничким друштвима. Фокусирамо се на производњу сувенира. Нисмо социјално предузеће али послујемо по моделу социјалног предузетништва”, истиче Душица Миленковић.
Comments are closed.