ПРОЈЕКАТ „МОЈ ПОСЛАНИК“: Грађани не знају за кога гласају и коме да се обрате!

У Новом Пазару је одржана годишња конференција пројекта „Мој посланик“ на којој су представљени постигнути резултати.

Ово је била пета конференција у склопу пројекта а прве четири су одржане у Нишу.

Због редовног заседања Скупштине Србије конференцији није присуствовао ниједан од посланика али су зато одржане две панел дискусије на којима су учествовали представници организација цивилног друштва и медија.

Прва панел дискусија је била „Да ли локална питања имају страначке боје?“

„Све у овој држави има страначке боје. Понекад имам утисак да посланици и одборници, као у математици, теже нули. Њихова улога постаје, све више, сувишна. Политичка моћ је централизована у рукама политичких партија, тачније у рукама њихових шефова. Сви остали – посланици, одборници, су небитни“, казао је Тео Тараниш, координатор Академске иницијативе „Форум 10“ из Новог Пазара.

По мишљењу Братислава Стаменковића из лесковачке организације „И ја се питам“ „грађани не знају за кога гласају и коме да се обрате“.

„Све је политички интерес. Свака инвестиција, сваки потез на терену. Ми смо се у Лесковцу изборили да јавна расправа о плану развоја траје 20 дана и изашли смо пред доносиоце одлука и јавност са 74 пројекта предлога које смо припремили са грађанима. Људи из власти су били збуњени јер имају другачије интересе“, објашњава Стаменковић.

Он је напоменуо да сваки запослени грађанин Лесковца за буџет, кроз порезе, издваја годишње 3.500 до 4.000 евра.

„Грађани финансирају и стадион у Сурчину и стадион у Лесковцу који није био потребан али се неки њихови основни проблеми не решавају“, додао је Стаменковић.

Тадија Митић из Националне коалиције за децентрализацију изнео је неколико занимљивих података када је реч о заступљености посланика из одређених региона.

„Из Београда долази 25 одсто становника Србије а он има 42 одсто посланика. Западна Србија је према овом поређењу у минусу за 7 одсто, Јужна Србија за 5 одсто. На југу Србије имате 19 девастираних општина. Централистичке тенденције нису нешто што негује власт већ и опозиција“, казао је Митић.

Илија Јовановић из крушевачког Едукативног центра нагласио је како је „тешко остварити сарадњу са представницима власти“.

„Јавна управа се приватизује. Крушевац није универзитетски град и велики број младих одлази. Они који остају тешко се одлучују да буду активни. Највиши ниво учешћа младих у политичком животу је изалазак на изборе“, додао је Јовановић.

„Ми имамо парламент који нема аутономију. У последњих десетак година имамо потпуно урушавање политичког система. Након сваких избора имамо све мање демократије. Пре неколико година људи су били заинтересовани ко је народни посланик. После ових последњих избора нико то не коментарише. Посланици користе говорницу Скупштине за полемисање око локалних проблема и промоцију на друштвеним мрежама. Са времена на време се изнесе неки реални проблем али се ту и завршава сав утицај“, потенцирао је Тео Тариташ.

У другој панел дискусији названој „Улога цивилног друштва и медија“ учествовали су Маја каменов из нишког Одбора за људска права, Милан Зиројевић, главни и одговорни уредник „Јужних вести“, Џенета Аговић из НВО „Импулс“ из Тутина и Никола Кочовић,главни и одговорни уредник радија „Сто плус“ из Новог Пазара.

Пројекат ”Мој посланик” је 2016. године покренула организација Проактив из Ниша. У реализацији иницијативе помажу регионални партнери: Тимочки омладински центар из Зајечара за исток Србије, Едукативни центар Крушевац за Расински округ и организација Урбан ин из Новог Пазара за Рашки округ.