Kada se govori o uslovima za sticanje prava na penziju, često se pominje i beneficirani radni staž. Naša saradnica i pravna savetnica Goranka Vilimanović objašnjava neke od najvažnijih detalja koji se odnose na beneficirani radni staž.
Postavili ste nam i pitanja koja ukazuju da postoje nejasnoće u tumačenju ovog pojma.
Između ostalog pitali ste: Kada se i kako računa beneficirani radni staž? Šta se dešava ako neko ima beneficirani radni staž na određenom radnom mestu, npr. 15 godina, a posle promeni radno mesto i ode na drugo gde nema uvećan staž? Da li se uvećanje priznaje ukoliko neko ima prekid u radu, npr. radi 10 godina na tom mestu, pa ode na drugo, pa se kroz pet godina vrati?
Kada se i kako računa staž sa uvećanim trajanjem?
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Srbije predviđena su pravila o tome ko, kako i pod kojim uslovima ostvaruje pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, odnosno beneficirani radni staž. Računanje staža osiguranja sa uvećanjem osmišljeno je sa ciljem da zaštiti zaposlene koji rade na naročito teškim, opasnim i po zdravlje štetnim radnim mestima. Dakle, omogućava se radnicima u specifičnim sektorima da ranije odu u penziju, tako što im se pod zakonom propisanim uslovima smanjuje potrebna starosna granica.
Najkraće rečeno, staž osiguranja sa uvećanim trajanjem priznaje se prema uslovima rada i rizicima na konkretnom radnom mestu. Radna mesta, odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, detaljno su određeni posebnim Pravilnikom i razvrstani po oblastima i stepenu uvećanja. Pravilnik se povremeno menja i dopunjuje, a izmene su donete i tokom 2026. godine.
Koeficijenta uvećanja i uslovi u praksi
Zakon propisuje da se svakih 12 meseci efektivno provedenih na takvom poslu računa najviše kao 14, 15, 16 ili 18 meseci staža osiguranja. Stepen uvećanja direktno zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno prirode samog posla, što je detaljnije uređeno podzakonskim aktima.
Međutim, da bi vam se ove pogodnosti uopšte priznale u praksi, član 54. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju postavlja jedan ključni uslov. Potrebno je da je osiguranik na takvim radnim mestima sa beneficijom efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina rada.
Izuzetak su situacije u kojima je utvrđena invalidnost, kada je taj zakonski minimum smanjen na ukupno pet godina. Takođe, bitno je znati da se staž uvećava isključivo za vreme koje je stvarno, odnosno efektivno provedeno na radu.
Da biste imali pravo na sniženje starosne granice za sticanje prava na penziju, potrebno je da vam beneficirani staž pokriva najmanje 2/3 ukupno ostvarenog staža osiguranja.
Sniženje starosne granice zavisi od propisanog stepena uvećanja. Za stepen 12/14 starosna granica se snižava za jednu godinu na svakih pet godina rada na tom mestu, pa osoba sa 20 godina ovog staža dobija sniženje od četiri godine. Za stepen 12/15 granica se spušta za jednu godinu na svake četiri godine rada, za 12/16 za jednu godinu na svake tri godine rada, a za 12/18 za jednu godinu na svakih godinu i šest meseci rada na takvom radnom mestu.
Ovo sniženje odnosi se na starosnu granicu za sticanje prava na starosnu penziju, koja je u 2026. godini 65 godina za muškarce, odnosno 64 godine za žene. Kod prevremene starosne penzije uslovi za sticanje prava ne snižavaju se na isti način, ali se osiguranicima kojima je zbog beneficiranog staža snižena starosna granica trajno umanjenje prevremene penzije računa do te snižene starosne granice.
Promena radnog mesta i prekid u radu
Dešavaju se situacije da se obavljaju poslovi kod kojih se staž računa sa uvećanjem, npr. 15 godina, a zatim se obavljaju poslovi kod kojih se staž ne računa sa uvećanjem. U toj situaciji postavlja se pitanje da li će prilikom računanja staža za penziju beneficije za onih 15 godina biti priznate. Da, beneficirani radni staž će biti priznat i ne propada.
Specifična je i situacija za koju ste pitali kada radite na poslovima na kojima se staž računa sa uvećanjem, npr. 15 godina, zatim pređete na poslove gde nema uvećanja, ali se posle više godina opet vratite na posao sa beneficijom. Prethodno ostvareni staž i uvećanje se takođe priznaju i ne gube se. Razdoblja rada na poslovima sa uvećanim trajanjem uzimaju se u obzir zajedno, a period u kome radite na drugom radnom mestu računa se prema pravilima koja važe za taj period.
Verovatno ima još pitanja koja vas zbunjuju u vezi ove teme, kao i drugih pitanja iz oblasti penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Tu smo za vas da odgovorimo i objasnimo kako da razumete pojedine zakonske odredbe i koju proceduru morate da ispoštujete.
Goranka Vilimanović, dipl. pravnica u penziji
Comments are closed.