Последњих неколико година, новинари у Србији све чешће се сусрећу са правним тужбама које изгледају као начин да се ућуткају. Реч је о такозваним СЛАПП тужбама, које се користе да би се застрашили новинари, активисти и сви који раде на откривању информација које не одговарају онима који су на власти или у позицијама моћи.
Један од медија који је доживео прави удар оваквих тужби је Југ Прес из Лесковца. Након што су објавили извештај са прес конференције Народне странке, ова редакција се нашла на мети серије тужби. Тиме је постала жртва правног система који је изгледао као инструмент за опструирање независног новинарства.
Тужбе као средство притиска
Све је почело када су чланови Народне странке одржали две прес конференције. На једној од њих у Лесковцу говорило се о сумњивој продаји земљишта, које је некада припадало Навип плантажи, а касније је завршило у рукама компаније Миленијум тим. На другој конференцији, изнете су сумње о куповини хотела у Врањској Бањи, уз оптужбе о корупцији која је пратила овај посао. Југ Прес је пренео ова саопштења, што је довело до правних проблема.
Иако су конференцију пратиле и друге локалне новинарске екипе, само је Југ Прес тужен. Власници компаније Миленијум тим, Иван Бошњак и Стојан Вујко, поднели су тужбе у којима су тражили одштету од 100.000 евра по тужби, као и два милиона динара за душевну бол. У својим тужбама истакли су да је Југ Прес оштетио углед њихове компаније преносећи изјаве политичара који су износили сумње у вези са пословним поступцима.
Податке, односно сумње у корупцији око куповине земљишта износили су тадашњи лидери Народне странке, Мирослав Алексић и Вук Јеремић, али они нису били тужени.
„Ми смо само радили наш посао, пренели саопштење за шта имамо и доказ видео снимка са те исте конференције, али Миленијум тим ни једног тренутка није тужио представнике ове странке који су те сумње изнели, већ само нас.“ каже Љиљана Стојановић, главна и одговорна уредница Југ Преса.
Љиљана додаје да по неком правилу, када се неко не слаже са објављеним текстом, прво подноси деманти.
„Миленијум тим ни на који начин није демантовао нити реаговао због тог извештаја, они нама нису упутили никакве исправке, захтев за деманти, шта год. Ми бисмо, наравно, објавили да су упутили, већ су само поднели тужбу.“
Миленијум тим је једна од водећих грађевинских компанија у Србији, позната по великом броју пројеката који су, не ретко, били у вези са јавним уговорима и инфраструктурним радовима. Компанија је освојила велики број уговора са државом, али и скренула пажњу због контроверзних пројеката, попут Београда на води.
Како су тужбе утицале на рад Југ Преса?
Тужбе су за Југ Прес представљале озбиљан изазов, не само правни већ и финансијски. Љиљана истиче да је само правна такса за одговор на тужбу износила 100.000 динара, што је за мали локални медиј велики износ.
„Да није било помоћи наших адвоката, не бисмо успели да се носимо са овим финансијским теретом. А стрес због сталних рочишта је био неподношљив“, каже она.
Након подношења тужбе, цела ситуација је постала права авантура, која је укључивала бројне неочекиване обрте. Како је објаснила Љиљана Стојановић, главна и одговорна уредница Југ Преса, ни Иван Бошњак ни Стојан Вујко нису се појављивали на заказаним рочиштима, на која је она била принуђена да путује из Лесковца за Београд. Уместо да присуствују, адвокатска канцеларија која заступа Вујка чак је изјавила да њега не занима процес, да нема времена да се бави тим случајем и да су све те оптужбе “глупости”. То отвара питање – Ако их то не занима, зашто су онда подносили тужбу?
Посебно је упечатљив један детаљ који показује бахатост и непоштовање правила. На једном од рочишта, Иван Бошњак је стигао пре новинара који су пратили суђење, укључујући представнике НУНС-а, УНС-а и Фондације Славка Ћурувије. Иако је био присутан у судници, само пар минута пре него што је требало да се уђе у судницу, он је неочекивано напустио простор. Образложење је било да мора да одведе дете на лекарски третман, што је изнервирало и самог судију у том тренутку. За новинаре, који су били принуђени да одвајају цео дан, то је представљало додатно малтретирање, као и губитак времена и новца, који су били неопходни за присуство на свим рочиштима.
Иако су све тужбе на крају завршиле у корист Југ Преса, новинари су и даље били под великим стресом и притиском.
„Било је момената када смо добијали исте тужбе више пута, и то је било заиста стресно, јер нисмо знали да ли смо поново добили исту тужбу, или је нешто ново.“, додаје Стојановић.
Кључна подршка колега
„Није било могуће издржати овај напад без подршке других новинарских организација. НУНС, УНС и остале колеге су нам дали снагу да наставимо. Без те солидарности не бисмо успели“, каже Стојановић.
Она додаје да су такође важни и судови који би требало да одмах одбаце тужбе које имају само за циљ застрашивање новинара.
Иако је Европска унија већ увела неке мере за борбу против СЛАПП тужби, у Србији ће тек бити потребно видети како ће се применити. За Југ Прес, победа у овим процесима била је важна, али је и даље кључно да се систем учини сигурнијим за медије и новинаре.
„Надамо се да ће правни оквири бити бољи и да ће судије брже одбацивати тужбе које немају правну основу“, закључује Стојановић.
