Kvalitetom traže mesto na tržištima Zapadne Evrope

Kompanija “Šljivić Plast” se već 18 godina bavi proizvodnjom PVC stolarije koju plasira i na probirljiva tržišta Nemačke, Austrije i Francuske.

Porodični biznis Šljivići su započeli jako davno, izradom proizvoda od betona.

“Firmu koju smo imali pre ove vodio je, više od 20 godina, moj otac. Izrađivali smo fontane, figure od betona, betonski crep, ograde, sve od betona. Ja sam mu pomagao, ali sam hteo da započnem nešto novo, jer je posao polako počeo da posustaje“, objašnjava Gordan Šljivić, vlasnik kompanije “Šljivić Plast”.

Gordan je zimi odlazio u Austriju gde je, sa tastom, radio na renoviranju kuća. Tamo se prvi put susreo sa PVC stolarijom.

“Kako su dobro izlakirali ove prozore. Uopšte se ne vidi da su drveni”, rekao sam tastu, a on mi je objasnio da to nije drvo već plastika. Tako sam došao na ideju da se oprobam u novom poslu. U jednoj od fabrika PVC stolarije radili su naši ljudi koji su mi pomogli da vidim kako izgleda proces proizvodnje. Rešio sam da rizikujem, dogovorio nabavku okova, šrafova i ostalog repromaterijala i 1. jula 1997. godine zvanično krenuo sa proizvodnjom“, priseća se Gordan Šljivić.

Zahvaljajući našim ljudima koji rade u inostranstvu biznis porodice Šljivić je dobro započeo. Ono što je od prvog dana bio prioritet “Šljivić Plasta” je kvalitet. Na tome insistiraju i danas.

“Sve ove godine zadržali smo kvalitetne dobavljače repromaterijala i zato nemamo pravu konkurenciju. Danas svi rade sa dobavljačima iz Bugarske, Turske, našim firmama. Mi radimo sa Nemcima. Kada otvorite naš prozor na svakih 30 centimetara videćete žig proizvođača profila “Rehaus” i žig proizvođača okova GU. Redovno pratimo inovacije i idemo na sajmove. Svake druge godine u Nirnbergu, u Nemačkoj, održava se sajam za proizvođače prozora i prozorsku tehniku. Zato su naše mušterije ljudi koji insistiraju na kvalitetu, koji kupuju nešto što treba da im traje“, dodaje Gordan Šljivić.

Da bi se zadržao kvalitet neophodno je stalno usavršavanje proizvoda.

“Počelo se od profila koji je imao tri komore i izolaciju od 1,6 vati po metru kvadratnom i kelvinu. Potom se prešlo na pet komora, a sada se rade profili za nisko energetske kuće. To su kuće koje imaju zidove debljine 60 centimetara i, uz naše prozore, traže jako malo zagrevanja. Aktuelne su i pasivne kuće sa zidom od 90 centimetara. Sa našim prozorima nema potrebe za zagrevanjem. Dovoljni su ljudsko prisustvo i mala peć na kojoj se kuvaju kafa ili čaj da se postigne optimalna temperatura. Naš profil ne gori, UV je stabilan, ne žuti i ne krivi se. U profilima postoje pocinkovana, čelična ojačanja koja mogu da izdrže jačinu vetra do 180 km na sat. Staklo je nisko emisiono, punjeno gasom argonom i ima filter koji štiti od gubitka toplote“, objašnjava tehničke detalje proizvoda Ivan Šljivić .

Uz vlasnika Gordana i njegovog sina Ivana, koji će jednog dana preuzeti porodični biznis, u “Šljivić Plastu” radi još četvoro radnika. Šljivići kažu da su samo na početku koristili kredit, ali su se kasnije uglavnom oslanjali na sopstvena obrtna sredstva. Lokalna zajednica je pomogla podsticajnim sredstvima za zapošljavanje radnika.

Radi se, uglavnom, za poznatog kupca. U moderno uređenim pogonima je 12 mašina. Inače, izrada jednog prozora traje oko sat vremena.

“Prozori u Srbiji su loši, ali narod nema para za velike investicije. Zato su naši kupci uglavnom ljudi koji rade u inostranstvu. Sve se više okrećemo stranom tržištu. Već smo izvezli određenu količinu proizvoda za Austriju, Nemačku i Francusku. Repromaterijal koji koristimo je iz Evropske Unije, tako da nemamo problema sa izvozom, a cenom smo konkurentni, jer je ovde radna snaga jeftinija. Nisu to velike količine, ali se razmišlja u tom pravcu, jer se u Srbiji sve manje gradi“, priča o planovima za budućnost Gordan Šljivić.