Sunčica Ilić (43), predsednica Udruženja gluvih i nagluvih u Kruševcu, ličnim primerom pokazala je da to što neko ne čuje od rođenja nijeprepreka za uspeh.
Kao poslovna žena proputovala je Evropom, ponosna je i na svoje angažovanje u udruženju, a svojim najvećim uspehom smatra to što je na pravi put izvela svoju decu.Kao goruće probleme gluvih i nagluvih, navodi to što nisu dovoljno vidljivi u većinskoj zajednici, te što im je često otežan pristup obrazovanju, zapošljavanju i informacijama.
Gluva i nagluva lica uglavnom su usmerena jedni na druge, ne zbog nepoverenja prema čujućoj populaciji, kako se često može čuti, već zbog nedostatka volje čujućih da se ostvari komunikacija.
–U kontaku sa nama, čujući bi samo trebalo da pomognu u komunikaciji. Umesto toga, kreće se sa stavom da mi ne čujemo, da ne možemo ili ne znamo nešto. Takav stav nam smeta. Mi jesmo gluvi, ali smo sposobni da donosimo odluke, da razumemo i odradimo sve što i oni koji čuju, možda i bolje– kaže Sunčica.
Ističe da gluve osobe mogu da rade sve poslove kao i čujuća lica, osim rada na visini i poslova koji zahtevaju stalnu komunikaciju sa većinskom zajednicom:
–Dve naše članice rade u trgovini, ostali su zaposlenu u Metaloplastici koja, između ostalog, zapošljava i ranjive kategorije. To samo govori koliko potencijalni poslodavci imaju predrasude kada je u pitanju zapošljavanje gluvih osoba, ne shvataju da mi imamo iste potencijale i da je potrebno samo malo razumevanja.
Diskriminacija i od najbližih
Sa nerazumevanjem, Sunčica se susrela još u najranijem detinjstvu.
–Ono čega se sećam iz tog perioda i što je negde ostavilo traga na mene, su porodična okupljanja, gde smo moji gluvi roditelji i ja potpuno bili isključeni iz razgovora. Na svaki moj pokušaj da pitam o čemu se razgovara bila sam ućutkivana,pod izgovorima da su to kao neke bitne teme i da nas se to ne tiče. I tako u nedogled.
Na tim susretima su, priseća se, ona i njeni roditelji bili su samo puki posmatrači:
–Osećala sam se izopšteno i poniženo.Kad sam napunila 16godina “zavrnula sam rukave”i istupila pitajući ih zašto me svaki put ućutkuju kad pitam o čemu se razgovara. Od tog trenutka se sve promenilo, više nije bilo bliskosti, nemam empatiju za te rođake niti potrebu da bilo šta uz svog života podelim sa njima.
U međuvremenu je Sunčica osnovala svoju porodicu. Živi sa suprugom i dvoje dece, majkom, a kao članove porodice navodi i kućne ljubimce, mačku i psa.
–Suprug Aleksa je takođe gluvo lice, inače je srpski reprezentativac u rukometu. Imamo dvoje čujuće dece, Aleksandru (22) i Aleksandra (11), njima je srpski znakovni jezik maternji, prvo su njega naučili, jer se tim jezikom govori u porodici. Ponosna sam na njih zbog toga ali i presrećna što se nikada nisu osećali loše ili postideli što su im roditelji gluvi.
Od samog početka, Sunčica se samostalno starala o svojoj deci:
–Od izlaska iz bolnice sama sam brinula o njima,kupala sam ih od prvog dana.Imala sam sreće da dobijem svetleći alarm za bebe, to gluvim porodiljama mnogo znači. Problem je što tih alarma nema dovoljno, skupi su i ne može svako da ih priušti. Naša organizacija tražila je 70 alarma od resornog ministarstva, dobili smo samo deset. Alarm sam vratila kada mi više nije bio potreban, da posluži još nekoj gluvoj mami.
Onlajn poslovi- šansa za gluva lica
Od oko 130 članova Udruženja gluvih i nagluvih u Kruševcu, Sunčica je jedina koja za život zarađuje u onlajn prostoru.
–Većina osoba sa invaliditetom (OSI) nema ni osnovna znanja za rad na kompjuteru. Problem je što u praksi OSI tokom obrazovanja nailaze na brojne fizičke i komunikacione prepreke, rano napuštaju školovanje, pa samim tim ostaju uskraćeni za mnoga znanja i veštine. Kako se zbog stigmatizacije često povlače i iz društvenog života, nemaju ni gde da se informišu o mogućim onlajn poslovima. Značilo bi da mogu da prođu makar neke osnovne obuke– objašnjava ona.
Gluva i nagluva lica mogu da koriste onlajn prostor za posao kao i čujuća populacija, ali na svom jeziku.
–To može da bude dopuna kućnog budžeta ali i osnovni izvor prihoda. Ja sam krenula sa prodajom kozmetike, nastavila sa prodajom Tupperware posuđa i već godinama sam u tom poslu. Prodaju i prezentaciju radim preko društvenih mreža na srpskom znakovnom jeziku, tako da gluvi mogu da se upoznaju sa kvalitetom i namenom proizvoda.
Posao koji radi Sunčica podrazumeva česta putovanja, kako zbog distribucije proizvoda tako i zbog raznih obuka.
–Narudžbine mi stižu iz Makedonije, sa Kosova, iz Crne Gore, Bosne, Hrvatske,Slovenije i Austrije, a kupcima uglavnom sama vozim porudžbine. Ove godine, na takmičenju za najbolje prodavce na teritoriji Evrope je učestvovalo 13 zemalja, sa 500 učesnika, gde sam ja osvojila 9. mesto u konkurenciji lična prodaja. U istoj kategoriji, u Srbiji sam osvojila prvo mesto.
Samo tokom prošle godine Sunčica je poslovno obišla desetak evropskih zemalja, a često putuje i u sopstvenoj režiji:
–Putovala sam sa ćerkom, mamom, išla sam u Grčku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Kipar, Švajcarsku, Švedsku…Sama rezervišem smeštaj preko booking platforme,takođe i avionske karte. Često putujem i svojim kolima, sama vozim i to mi ne predstavlja problem. Volim putovanja, ispunjavaju me.
Znakovni tumači- sigurnost u određenim situacijama
Iako gluvoću ne vidi kao prepreku da ostvari sve što želi, Sunčica smatra da su tumači za znakovni jezik važni za gluva i nagluva lica. To je najviše osetila na svom prvom porođaju:
–Bila sam prilično zabrinuta i uplašena, pogotovu prilikom prvog porođaja kada je sve novo i nepoznato. Iako je porođaj protekao bez problema, jeste problem kad ne čujete babicu i doktora, lakše bi bilo da je tumač bio prisutan. Kad sam rađala drugo dete isto je sve bilo u redu, ali je Ana bila plava u licu posle porođaja i to me je uplašilo. Nisam znala šta je problem. Da sam makar imala tumača u viziti bilo bi mi lakše. Bila bih mirnija. Srećom, sve se završilo dobro– objašnjava ona, dodajući da kod lekara obavezno ide sa tumačem, jer joj je veoma važno da joj prevede doktorkove reči kad govori o tome čemu služi prepisana terapija, kako da je koristi, koliko dugo, da li je potrebna kontrola…
Pozitivan pomak je aktiviranje aplikacije „SOS-a za gluve“ koja omogućava korisniku video poziv sa tumačem srpskog znakovnog jezika.
–Gluvima je sada lakše, jer je počeo sa radom SOS za gluve.Obezbeđeni su nam on-line tumači 24 sata. Ukoliko su tumači iz grada zauzeti i ne mogu da pođu sa nama, pozovemo SOS za gluve, call-centar gde nam javi dežurni tumač i u ordinaciji ili na bilo kom drugom mestu imamo on-line prevođenje.
Ipak,i pored toga što je gluvima pružena dodatna mogućnost za komunikaciju, problemi se dešavaju:
–SOS za gluve je odlična stvar, ali je uvek je bolje kad je tumač sa nama, lakše je. Desilo se da je jednom gluvom momku,koji je došao kod sudskog izvrštelja bez tumača,on zabranio da pozove SOS tumača. Izašao je od izvršitelja bez odgovora po koji je došao, jer se nisu razumeli.
Udruženje kao „sigurna luka“
Sunčici je ove godine ukazano poverenje na skupštini Udruženja, kada su je članovi izabrali za predsednicu. Sem toga, članica je odbora krovne organizacije- Saveza gluvih i nagluvih Srbije.
–Brinem o svim potrebama članova, počev o dostupnosti informacija kojima su njima važne, tipa kad mogu u penziju, sa koliko godina, koja vrsta zahteva i gde se predaje…Radim na afirmaciji i angažovanju gluvih žena i penzionera organizacije na radionicama koje se održavaju u našem prostoru. Tu žene mogu da pokažu svoja umeća u ručnim radovima i dobiju dodatna znanja, da razmene iskustva…
Gluva i nagluva lica često organizuju i zajednička druženja, ne samo u prostorijama Udruženja.
–Međusobno se družimo, usmereni smo jedni na druge. Proslavljamo zajedno 8.mart,Novu godinu, rođendane….. Kad god možemo volimo da prošetamo po Bagdali, da popijemo kafu po lokalnim kafeterijama i pojedemo koji kolač.Tu su kućna druženja. Dogovorimo se i za neki izlet do Jastrepca ili neke banje. Ipak, najčešće smo u organizaciji gde se spremi i neki roštilj pa se ostane i duže uz šalu i ćaskanje.
Gluvoća nije prepreka, ako tako odlučite
Na kraju, Sunčica kaže da za nju nije problem to što je gluva, te da nikada nije razmišljala o tome šta bi bilo da nije rođena tako:
–Zadovoljna sam sobom i svojim životom, uglavnom. Dobro mi je ovako, samostalna sam i u poslu i u privatnom životu. Putujem, volim more, plaže, uživam u dugim šetnjama. Imam i kućne ljubimce, psa i mačku, uživam brinući o njima. Volim i vožnju kolima. Ispunjava me i posao koji radim…
Osobama sa invaliditetom Sunčica poručuje da moraju da budu hrabri i vredni, da ne treba da se „kriju“ već da moraju da budu vidljivi u društvu i tako pruže priliku ostalima da upoznaju i njih i njihove kvalitete.
–Pozivam osobe sa invaliditetom da zajedno učestvujemo u sportskim takmičenjima,da ponekad u centru grada napravimo zajedničku radionicu i predstavimo sebe i svoja umeća i veštine. Nadležne pozivam da muzej, pozorište i ostale ustanove kulture prilagode svim osobama sa invaliditetom pa i nama koji smo gluvi.
Jovana Pavlović
Foto: privatna arhiva
