Poslednjih godina verovatno najrašireniji vid nasilja među mladima je “digitalno nasilje”, gde se najnoviji tehnološki uređaji koriste za slanje uvredljivih poruka i fotografija.
Glavna tema među kruševačkim srednjoškolcima pre tri godine bili su “Tračara” profili na Fejsbuku. Nepoznati autori širili su neistine o seksualnim aktivnostima svojih vršnjaka i poznanika.
“Ko su po vašem mišljenju najveće kurve u Kruševcu? Šaljite poruke u Inbox!”, “Potajno saznajemo da MM vara svog dečka PP u najveće!!!”, “DN iz Hemijske škole dohvatila se u WC-u sa dečkom iz prvog razreda, a ima dečka sa kojim je dugo u vezi i koga navodno voli!”, “RT je napokon smuvao i 12-tu učenicu Ekonomske škole. Ko li će biti srećnica broj 13?!”, “JS iz Ekonomske danas posle četvrtog časa ušla u crni BMW! Vozio je dečko stariji od nje minimum 10 godina. U kolima je bila i njena devojka MG iz Hemijske škole…!”
– Moja ćerka je bila žrtva jedne takve “Tračare”. Čak je bila spremna da se potuče sa nekim devojkama za koje sumnja da su možda autorke gadosti. Išao sam u policiju da prijavim slučaj, jer se radi o klasičnom primeru uznemiravanja, ali su mi rekli da nemaju nikakve nadležnosti u ovakvim situacijama. – priča Kruševljanin čiji je identitet poznat CINK-u.
Po jednoj od mnogih definicija digitalno nasilje uključuje sve slučajeve korišćenja elektronskih uređaja i Interneta da bi se neko namerno uplašio, povredio ili ponizio (slanje pretećih ili uvredljivih SMS poruka, mejlova, snimanje video klipova i kačenje na internet i slično).
– Ono može biti prisutno, zbog same prirode medija koji se koriste, neprekidno. Nije ograničeno prostorom, a publika i svedoci mogu biti vrlo brojni i mogu se vrlo brzo povećati. Internet i mobilni telefoni prave žrtve i odraslih i vršnjaka. Specifičnost ove vrste nasilja je mogućnost anonimnosti za nasilnike. Tako žrtve mogu da pretrpe veliku, u početku psihičku, štetu, a da nemaju mogućnost da se zaštite ili odbrane. Brzo širenje informacije putem Interneta još dodatno komplikuje situaciju i usložnjava situaciju. – objašnjava webmaster Saša Paunović.
Kod digitalnog nasilja najveći problem predstavlja nizak nivo znanja najmlađih, ali i njihovih roditelja, o tehnologijama koje koriste. Vrlo rano dete se sretne sa njima. Nekada čak i pre nego što krene u školu dobije kompjuter, tablet ili pametni telefon. I onda se, brže – bolje, otvaraju profili na društvenim mrežama. U početku, sve je bezbrižno, tu su igrice, poeni, lajkovi, fotografije… Ali, deca odrastaju. Sa njima rastu i mogući problemi.
– Mladima je važno koliko prijatelja imaju, pa na svoje profile dodaju i one koje znaju i koje ne znaju lično. Juri se za lajkovima. Bitan je izgled na fotografijama. Uz sve to uračunajte mladost, neiskustvo, naivnost, nepoznavanje tehnologija i brojnost ljudi koji to mogu i žele da zloupotrebe. Ishod može biti tragičan. – zaključuje Paunović.
Specijalni pedagog Jelica Milosavljević podseća da mladi u svim medijima mogu da vide ogromnu količinu nasilja i šunda, da na TV kanalima dominiraju rialiti programi.
– Ako je glavni dasa u rialitiju kriminalac, dete će lakše da se veže za njega nego za nekog dobrog učenika. Koliko prostora u medijima dobijaju dobri đaci koji su osvojili nagrade na takmičenjima, a koliko Kristijan, Ceca, Stanija, “Zvezde Granda” i starlete? Glavni idoli devojčicama su “Zvezdice” Granda i Pinka. Ako roditelji ne usmere decu ona će tome biti izložena 24 sata. – ističe Jelica Milosavljević.
Policija u okviru svoje službe ima službu za visokotehnološki kriminal.
– Internet je mač sa dve oštrice, i koliko je dobar, toliko je i loš. Većina dece ima profile na društvenim mrežama, a mnogi su, prilikom prijavljivanja, slagali koliko imaju godina. Fejsbuk je društvena mreža napravljena da se ljudi druže, ali kod dece to uvek ne funkcioniše na taj način. Mnogo je razmenjenih pretećih poruka, gomila zakazanih tuča, gomila uvredljivih poruka, puno postavljenih fotografija koje neko ne želi da budu tamo. – objašnjava Goran Milićević, policijski službenik i školski policajac.
Milićević podseća na fotografije objavljene na društvenim mrežama i kada ih deca obrišu ostaju u nekoj bazi podataka.
– Nemojte da snimate jedni druge, jer je Srbija uvela novo krivično delo “neovlašćeno snimanje”. Ne smete da snimite nikog telefonom ili bilo kojim drugim uređajem bez njegovog pristanka. Ukoliko taj snimak postavite na Internet , a to je ono što se često radi, pogotvo deca starijih uzrasta, snimke tuča, svađa, sa časa. To je krivično delo i za to krivično delo se mora odgovarati. – savetuje đake Goran Milićević.
Comments are closed.