Stanovnici naselja Ujedinjene nacije tvrde da se godinama guše u dimu i smradu koji emituje obližnja pržionica kafe, a nadležni ne preduzimaju ništa da to spreče tvrdeći da poštuju zakon.
Radica Jovanović, koja živi na stotinak metara od pržionice kafe kaže da se problem pojavio pre dve godine.
– Oseća se smrad ujutro, na podne, uveče… To sigurno nije smrad od pržene kafe, već nečeg drugog, pretpostavljam surogata. Često se može videti gust dim, a po terasi nam padaju prašina, garež, opiljci. – objašnjava Radica.
Njena komšinica Ljiljana Milosavljević kaže da joj smrad i dim prouzrukuju zdravstvene probleme.
– Ne mogu da dišem, ponekad imam nagon za povraćanjem. Smrad ulazi u stanove, a kada provetrimo dođe nova tura. Naselje se ponekad ne vidi od dima, a miris je potpuno nedefinisan. Ovde živi nekoliko hiljada ljudi, a u blizini je vrtić. U poslednje vreme je bilo dosta smrtnih slučajeva, pa smo počeli da sumnjamo da je to zbog smrada i dima. Puno ljudi boluje od gastro i respiratornih bolesti. – dodaje Ljiljana.
Velibor Todorović živi u kući koja je na 50 metara od pržionice i više puta je lično kontaktirao vlasnika.
– Rekao mi je da su urađene sve neophodne kontrole, mada sumnjam u rezultate. Merenja treba izvršiti kada se pojave oblaci dima. Talasi traju nekad sat, nekad dva. Predlagao sam mu, ako već neće da investira u filter, da to radi noću, kada narod spava. Odgovorio mi je da mu je to skupo, jer radnike u trećoj smeni plaća dodatno. Mi mu ne osporavimo pravo da radi, ali tražimo da nas ne truje. – kaže Todorović.
Nekoliko stotina građana Ujedinjenih nacija potpisalo je peticiju tražeći od nadležnih da reše problem sa dimom i smradom u ovom naselju. Obraćali su se Komunalnoj policiji, Ekološkoj inspekciji, gradonačelniku, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, pa i političkim strankama.
– Odgovor iz Ekološke inspekcije vređa nam inteligenciju, a u SNS-u su nam kazali da će poslanici ove stranke u Skupštini Srbije pokrenuti inicijativu da se promeni zakon o pržionicama kafe, da bude rigorozniji. “Do tada ne možemo ništa da učinimo”, rekli su nam. – dodaje Radica Jovanović.
U odgovoru koji nam je dostavljen iz Gradske uprave navodi se da je “za privredno društvo “MB Vasiljković” bilo više prijava koje su se odnosile na neprijatan miris i dim koji se širi prilikom prženja kafe”.
“U postrojenju se prži sirova kafa i dodatak za surogat (naut). Po svojim kapacitetima ovo društvo je pripadalo kategoriji onih koji nisu u obavljaju postupke i radnje predviđene za monitoring vazduha. To je postrojenje na koje se Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduhu ne primenjuje”, stoji u odgovoru.
Za pržionice koje imaju kapacitet manji od 250 kilograma kafe po času ne primenjuje se uredba o zabrani emitovanja oksida azota.
Miodrag Vasiljković, vlasnik pržionice, kazao nam je da poseduje sve neophodne dozvole za prženje i pakovanje kafe.
– Najmanje 15 puta ovde su bile i ekološka i građevinska i komunalna inspekcija i potvrdili da radim po propisima. Poslednji put su bili pre tri meseca. Imam dozvolu za dve tone kafe dnevno, a ja pržim mnogo manje. Dim se širi jer je moj objekat najniži, u rupi, pa ide uvis. U ovom kraju rade tri pržionice, ali su se neki ljudi iz naselja okomili samo na mene iz ne znam kojih razloga. – ističe Vasiljković.
Comments are closed.