Stare i nemoćne izoluju u posebne prostorije

Među 2.000 do 2.500 najbolesnijih pacijenata na teritoriji grada Kruševca, čak je 90 posto starijih od 65 godina.

Zdravstveni kartoni tih pacijenata otvoreni su u Službi kućnog lečenja i nege pri Domu zdravlja. Sagovornici CINK-a iz ove službe primarne zdravstvene zaštite napominju da je starost sama po sebi teška, a još je teža kada je prati bolest.

– Ti pacijenti kod nas imaju svoje izabrane lekare kao u drugim ambulantama Doma zdravlja, a usled specifičnih uslova našeg rada predstavljamo na neki način bolnicu u kućnim uslovima – navodi u razgovoru za CINK spec.opšte medicine dr Dragana Marić, dugogodišnja načelnica Službe kućnog lečenja i nege. – Pacijenti kućnog lečenja su nepokretni zbog svoje bolesti, ili boluju od hroničnih teških bolesti i praktično ne mogu ni uz tuđu pomoć da dođu do ambulante.

Medicinski radnici su na terenu retko nailazili na slučajeve zlostavljanja u vezi sa čim su odmah obaveštavali nadležne socijalne službe i PU Kruševac, ali su zato, dodaju, slučajevi zanemarivanja mnogo češći.

Same slučajeve zanemarivanja, lekari i medicinske sestre i tehničari Službe kućnog lečenja i nege najpre otkriju na osnovu zatečene lične i opšte higijene.

– Ono što mi ponekada prepoznamo kao klasično zanemarivanje, može biti i subjektivno mišljenje, jer svako od nas ima određene standarde kvaliteta života – ističe dr Marić. – U pitanju nekad mogu biti navike u određenoj porodici koje mi moramo da prihvatimo.

Nisu usamljeni primeri da stari i bolesni borave u posebnim prostorijama.

– Dešava se da su locirani u nekom prostoru iza kuće ili u zadnjem delu dvorišta – navodi naša sagovornica. – U tako izolovan prostor ulazi se jednom ili dva puta u toku dana, a izvesno bi bilo mnogo bolje da ti pacijenti žive u prostoru gde i ostali članovi porodice. Ne mogu oni baš toliko da smetaju koliko se možda njima čini.

Saradnja sa članovima porodica, potomcima, rodbinom ili prvim komšijama je od ključne važnosti ukoliko je reč o jednočlanom, staračkom domaćinstvu.

– Uvek se trudimo da nađemo nekog da sarađuje s nama, uvek tu bude nekog makar to budu komšije – kaže dr Dragana Marić. –U obavezi smo da predočimo situaciju, objasnimo terapiju,kratkoročni i dugoročni tretman pacijenta. Važno je da naši saradnici znaju što preciznije stanje pacijenta o kojima donekle zajedno treba da brinemo.

Ima među pacijentima onih čiji su zdravstveni kartoni u Službi kućnog lečenja i nege i po 30 godina. Opseg usluga koji se pruža korisnicima ove službe nešto je kompleksniji u odnosu na onaj koje pruža Dom zdravlja, budući da se radi u kućnom kontekstu. Program pružanja zdravstvene brige u vanbolničkim uslovima u Kruševcu postoji od 1991.godine.

Prema definisanim normativima ovog vida kontinuiranog lečenja na nivou primarne zdravstvene zaštite, pacijenti kućnog lečenja su bolesnici koji pate od aktivne progresivne bolesti koja ugrožava život i pacijenti u “akutizaciji svoje hronične bolesti” koji su trenutno ili trajno nepokretni. Izabrani lekar Doma zdravlja šalje na lečenje u ovu službu, a sam prijem obavlja se pri prvoj kućnoj poseti. U stanu pacijenata se sprovodi parenteralna terapija (infuziona, intravenska, supkutana i intramuskularna), previjanje rana (postoperativnih, ulkusnih, malignih, dekubitalnih), promena urinarnih katetera, kontrola glikemije i EKG.

Edukacija članova porodica za sprovođenje nekih modela terapije, primenu transdermalnih flastera i negu nepokretnih pacijenata je takođe u deo rada ovih medicinara, koji na intervenciju odlaze kao dvočlan tim(lekar i medicinska sestra).

– Izuzetno je naporan i stresan posao, pre svega zbog činjenice da radite sa vrlo teškim bolesnicima – kaže za CINK dr Dragana Marić. – Dešavalo se da nove kolege koje dođu vrlo često i vrlo brzo idu iz ove službe. Trenutno radi jedna skoro stalna postavka. Imamo lekare, specijaliste opšte medicine čiji je najkraći radni staž od 25 godina.

I radno vreme Službe kućnog lečenja i nege je vrlo fleksibilno, budući da su potrebe starih ljudi na terenu specifične i stalne. Radnim danima predviđene su aktivnosti od 7 do 20 sati, a vikendom od 7 do 13 sati. Infuzioni procesi, na primer, nekada se ne mogu završiti u tim terminima, tako da medicinski tehničari ostaju da rade i prekovremeno. Zbog velikih obaveza u okviru palijativnog zbrinjavanja u kontekstu aplikovanja terapije, posete nekim pacijentima su svakodnevne.

Neretko, medicinara nema dovoljno, iako u teoriji propisani normativi govore drugačije. Situacija je daleko teža u drugim opštinama Rasinskog okruga, budući da ovako razvijenu Službu kućnog lečenja i nege nema ni u Trsteniku, Varvarinu, Aleksandrovcu, Brusu i Ćićevcu, gde je odlazak mladih još vidljiviji i gde je stariji živalj preovladava u demografskoj strukturi.

– Porodica je izuzetno značajna primarna ljudska zajednica, društvena institucija koja trpi sva iskušenja društvene krize – obrazlaže između ostalog za CINK Ljiljana Šutanovac, socijalni radnik Doma zdravlja Kruševac. – Porodica je osnovna ćelija društva, ima više funkcija ( reproduktivna, finansijska su neke od njih ), a te funkcije, na primer, da podržavaju finasijski svoje članove porodice, trebalo bi da se odnose i na mlađe i na starije članove.

Članovi porodica trećeg doba, međutim, ne uzimaju se uvek u obzir. Nekada razlozi leže i u teškoj materijalnoj situaciji kompletne porodice, usled čega dolazi do zanemarivanja. Drastičniji oblici, poput zlostavljanja mogu imati i nešto drugačije motivske matrice. Za stare ljude i zlostavljanje i zanemarivanje jednako su breme.

– Prateći nasilje među decom, čime se bavim mnogo češće i duže, možemo da zaključimo da su počinioci nasilja i same u jednom trenutku bile neke žrtve nasilja, a to iskustvo iz ranog detinjstva kasnije prenose u socijalne sredine, u vreme školskog doba prema vršnjacima, a kada odrastu, na žalost i prema roditeljima – primećuje Ljiljana Šutanovac. – Fizičko nasilje nad roditeljima čine i zavisnici od narkotičkih supstanci i alkohola. Uzrok bez konkretnog opravdanja može biti i pretežno ekonomski, u slučajevima kada su nezadovoljni što ekonomski zavise od penzije svojih očeva i majki.

Tabela: Pregled zanemarivanja starih od 2013.g. do prvih pet meseci 2016.g. (izvor Dom zdravlja Kruševac)