СТУДЕНТИ И ЊИХОВЕ ДИЛЕМЕ:  Приче о образовању и будућности

Студије, као и живот након њих, често нису онакви каквим их млади људи замишљају док се уписују на факултет.

Ово су приче троје студената са Филозофског факултета у Нишу – Андријане Адамовић, Милице Петровић и Алекса Ђурђевића – који су прошли кроз изазове са којима се многи студенти суочавају. Свакa од њихових прича носи другачији поглед на образовни систем, али и на тржиште рада које их чека.

Потрага за правим позивом

Андријана Адамовић из Зајечара, уписала је новинарство, верујући да је то узбудљив и изазован пут. По завршетку студија, дипломирала је у року, али, како каже, суочила се са проблемом који многи дипломирани ст

уденти препознају – недостатком искуства. Иако је покушала да нађе посао у својој струци, брзо је схватила да није њено место. Иако је очекивала да ће се бавити новинарством, то је није испуњавало.

 

„Студије су биле интересантне, али посао у новинарству није био мој позив“, признаје Андријана. „Нисам се осећала фрустрирано јер нисам нашла посао у струци. Напротив, схватила сам да то једноставно није мој пут.“

Данас, када разматра своје студије, додаје да није сигурна колико су јој те студије биле корисне у смислу тржишта рада. Сматра да би било корисно да студенти, већ током студија, почну размишљати о могућностима за стицање искуства.

„Мислим да факултет често почињемо премлади и нисмо сигурни шта желимо да радимо. Можда би било корисно да током студија више размишљамо о стварним могућностима на тржишту рада“, каже она, додајући да би рад у струци можда и био другачији, да су јој биле дате конкретне смернице. Сада је њен циљ  да нађе посао ван новинарства, који би јој омогућио стабилан живот, а да притом буде мање стресан.

Миличина борба: Када диплома није довољна

Милица Петровић из села Каменица код Алексинца студирала је социологију на истом факултету. Иако је у почетку била ентузијастична, врло брзо је схватила да диплома више није довољна за запошљавање. По њеним речима, диплома се данас често сматра само украсом, док се стварно искуство, које факултет не нуди, тражи на сваком кораку.

„Диплома није довољна. Људи са дипломама раде у трафици, кафићима, или се баве неким пословима који немају везе са њиховим образовањем. Тај папир, који је дуго времена био симбол успеха, сада је само део декорације“, истиче она. Овај систем који, како каже, више фаворизује везе него стварну вредност знања, дубоко је разочарао Милицу, због чега је донела тешку одлуку да напусти факултет.

На све то, додаје да није имала ту привилегију да се ослања на родитељску помоћ. Самостално је плаћала све трошкове – кирију, храну, рачуне, а све то је стварало озбиљан психички и физички притисак. „Понекад нисам знала шта ћу од себе од стреса, напади панике су постајали све учесталији“, признаје Милица.

На крају је напустила факултет, али не жали због тога.

„Нисам нашла посао из снова, али одмах сам почела да радим. Иако није било лако, практично знање је оно што је на крају вредно“, додаје она.

За њу, кључ је у упорности и томе да се стално тражи боље, јер је у данашњем систему практично искуство много важније од дипломе.

Алексина прича: Све је са разлогом

Алекса Ђурђевић из Алексинца, млади студент који је на прагу завршетка основних студија на студијском програму Руски језик и књижевност, каже да је у почетку био несигуран у вези са својим избором студија. Међутим, данас је сигуран да је његова одлука била исправна, јер су му студије отвориле потпуно нови свет.

„Студије су врло интересантне јер не само да се научи језик, већ се дубоко улази у руску културу и традицију“, каже он. Иако је имао своје дилеме током студирања, признаје да су му родитељи помогли да нађе свој пут. Мада није имао озбиљнијих финансијских проблема, сматра да би било корисно да је током студија радио неки додатни посао.

Верује да је стекао много током студија, Алекса сматра да је тржиште рада у Србији веома изазовно. „У друштву где се знања слабо цени, тешко је наћи посао, а и плаћен је врло лоше“, истиче он. На питање да ли би остао у Србији или отишао у иностранство, каже: „Ако се ништа не мења, сигурно бих отишао да тражим боље шансе негде другде.“

Алексе истиче да је тешко наћи посао у својој струци, и то је проблем с којим се многи млади суочавају. „Има посла ван струке, али то свакако није циљ за неког ко је школован за нешто друго“, објашњава он.

Како даље?

Ове три приче су само делић онога са чиме се суочавају многи млади људи који завршавају факултет у Србији. Иако свака од њих носи различите изазове, сви студенти се суочавају са истим проблемима – тешкоћама у запошљавању, стресом због неизвесне будућности и свакодневним борбама за боље животне услове. С друге стране, важно је разумети да упркос свим потешкоћама, свака од њих носи и поруку наде: потребно је веровати у свој пут, бити упоран и не одустајати од својих циљева. Без обзира да ли су тежи дани пред њима или не, ови студенти су доказ да упорност и рад увек доносе резултате.