ТРИБИНА О МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ МЛАДИХ: Отворено о табу теми

У  Белој сали Културног центра Крушевац одржана трибина о менталном здрављу.

Захваљујући раду Канцеларије за младе града Крушевца и Центру за регионални развој Расинског округа, ове године спроведен је сет радионица за средњошколце које су резултовале овим догађајем.

На трибини су говорили Војислав Ђинђић, психолог и психотерапеут, Светлана Алексић, психолошкиња,  и Снежана Рајковић, педагог. Поред њих су говорили и представник Савета за младе Александар Вуксановић и представник АРРРО Стефан Рибаћ.

Учесници трибине о менталном здрављу младих ФОТО: К. Драгоњић – ЦИНК

Циљ реализације радионица је било обезбеђивање квалитета интерактивног програма неформалног образовања на подручју града Крушевца. Радионице о менталном здрављу – емотивној писмености, превазилажењу стресних ситуација и основе ненасилне комуникације реализоване су од почетка октобра до краја новембра. Све радионице су реализоване у шест средњих школa на подручју града Крушевца. У свакој од школа биле су реализоване по две а у Политехничкој школи три радионице.

Укупно је учествовало 323 средњошколца на овим радионицама, односно сматра се да је просек по радионици био око 25 учесника. Поред радионица о менталној хигијени, такође су биле организоване и радионице основе глуме и фотографије.

Александар Вуксановић  је, испред Одељења за друштвене делатности града Крушевца, рекао како је одзив на радионицама ове године био већи него претходних и да су селекцију извршили уз помоћ анкете које су спровели међу младима.

Овај пројекат је само још један од доказа да ослушкујемо жеље младих и претварамо их у дела”, додао је представник Агенције за регионални развој Расинског округа Стефан Рибаћ.

Ментално здравље је питање које није актуелно само у нашој земљи, већ и на глобалном нивоу“, започела је модераторка трибине Светлана Алексић.

Млади у нашем граду препознали су ту потребу, уз помоћ анкете су исказали заинтересованост за теме које смо спровели у форми радионица. У нашем друштву је ментално здравље и даље табуу тема и сведоци смо јављања друштвене стигме када се млада особа обраћа за стручну помоћ. Недовољно развијене услуге менталног здравља и постојање друштвене стигме спречавају велики број адолесцената да се обрате за помоћ“, додала је модераторка.

На трибини је било говора о платформи UReport (https://serbia.ureport.in/) којој се можете придружити због релијабилних података. На самој платформи је у августу спроведена анкета међу младима о важности менталног здравља и подаци су били изнети на трибини.

Око 37% младих се обратило лицу ван породичног пријатеља и круга пријатеља, а 24% њих је размишљало о томе. Чак 47% младих се плаши осуде околине те не говори о проблемима менталног здравља. Само 5% младих помоћ тражи од просветних радника, док се здравственим радницима обраћа не више од 7% младих.

Радионицу емоцијалне писмености у оквиру менталног здравља водио је психолог Војислав Ђинђић.

О менталној хигијени се, нажалост, слабо говори и то тек када је касно. Евидентно је да постоји свест међу адолесцентима о важности одржања менталног здравља и да су упознати са техникама одржавања баланса”, казао је Ђинђић и наставио.

Често је тежак задатак заправо да будемо добри пријатељи и да знамо како да слушамо, некада када не можемо помоћи пријатељу, треба да знамо како да му не одмогнемо. Кроз радионице смо обрађивали 3 битне тачке – разговор, коцепт психолошке безбедности и саосећање”.

Педагошкиња у ОШ “Вук Караџић”, Снежана Рајковић, причала је о искуствима полазника радионице која се бавила ненасилном комуникацијом.

Најчешћа комуникација са којом се млади сусрећу приликом разговора са пријатељима или ауторитетом је често пасивно – агресивног типа, наравно, неретко има и асертивне. Комуникација није ринг, нема победника“.

На питање које је Снежана поставила на почетку говора, “Како сте данас”, надовезала се касније како млади заправо не тако често имају прилику да чују ово питање нити да одговоре на њега. Током радионице је на ово питање добијала одговор да фреквентност одговора варира од “данас сам то чуо/чула” па до одговора да је то питање особа чула пре више од годину дана. То је такође доказ постојања страха и друштвене стигме о менталном здрављу.

Психолошкиња Светлана Алексић, модераторка трибине, говорила је о радионици превазилажења стреса.

Током ове радионице сазнала сам да су млади заправо свесни психичких и физичких симптома стреса што је добар знак. Питала сам их једном приликом да ли је изостајање и бежање са часова један од знакова, након што су се замисли, одговорили су потврдно.

Као један од највећих узрока стреса јесте и оцењивање, те то може проузроковати негативну реакцију код ученика. Молим их и да обрате пажњу на партнерске односе, пошто они такође представљају један од главних узрочника“, додала је Светлана Алексић.

Након излагања говорника, публика је имала право да постави питање усмено, односно да анонимно на папирићу напише питање на које је касније дат одговор. Међу публиком су у највећем броју били млади, али такође је било и родитеља, педагога, професора и других.

Питања која су била постављана су у највећој мери биле недоумице око приватних проблема, а говорници су дали све од себе да дају што конкретније одговоре који би запитане усмерили у што већој мери.

Организовањем циклуса трибина и уопште пораст свести о постојању проблематике менталног здравља позитивно утиче на младе Крушевљане. У периоду који следи постоји тенденција да радионице, трибине и предавања овог типа буду учесталија, што ће придати значај младима и онима који раде са њима.

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content