Repriza kultne serije „Sivi dom“ pobudilo je veliko interesovanje u Kruševcu i Vaspitno-popravnom domu a mnoge podsetilo na događaje od pre 35 godina kada je serija snimana.
–Statisti u seriji bili su učenici prvog i drugog razreda tadašnjeg Obrazovnog centra „Veljko Vlahović“ odnosno Tehničkog školskog centra. Nismo bili plaćeni osim možda četvorice ili petorice momaka koji su imali neke replike. U sećanju mi je ostalo snimanje scene u kojoj se Andrijana Videnović tušira. Svi su hteli da prate snimanje te scene. – kroz smeh se priseća Rade Veljković.
Vaspitno-popravni dom u Kruševcu će za tri meseca obeležiti 70 godina postojanja. Priča se da je putujući sa Kopaonika Slobodan Penezić Krcun na periferiji Kruševca uočio napuštenu zgradu i naredio da se tu sagradi vaspitno – popravni dom za maloletnike.
Prvi štićenici su u Kruševac stigli 11. juna 1947.godine sa Ade ciganlije, a maloletnik zaveden pod rednim brojem jedan bio je 16-godišnji Pavle Milošević koji je u dom upućen zbog krađe očevog dvogleda!
– U Kruševcu je kaznu odslužio sin Mije Aleksića, kao i bratanac sada poznatog političara i predsednika opštine jednog grada u Pomoravlju. Imali smo slučaj momka iz Kraljeva kojem su roditelji bili lekari, a brat uspešan student. – priseća se Stanimir Petrović, dugogodišnji radnik obezbeđenja u VP Domu i autor knjige „Pendrek sa dušom“.
U Vaspitno-popravnom domu već odavno nema vaspitača i čuvara koji su tu radili dok je snimana serija.
– Kada sam počela da radim razgovarala sam sa starijim kolegama o seriji. Mnoge stvari im se nisu svidele ali su razumeli prirodu serije. Shvatili su da to nije dokumentarac. U prvoj epizodi interesantna mi je bila scena u kojoj su Dragan Nikolić i Miša Janketić kao vaspitači. Toga ima i sada. Neki su strožiji a neki blaži i tolerantniji. – priča Radmila Zečević, načelnica Službe za tretman koja u ovoj ustanovi radi 22 godine.
U epizodi koja je emitovana u subotu pažnju publike privukla je erotska scena Dubravka Jovanovića i Željke Cvjetan. Sada bi tako nešto teško moglo da se dogodi.
–Ranije su devojke i momci bili zajedno na krugu. Bilo je tu nekih žbunića u kojima su se „družili“ pa su devojke ostajale trudne. Tek 2004. godine devojkama je zabranjeno da se slobodno šetaju po krugu kako bi se sprečile takve stvari. – dodaje Radmila Zečević, podsećajući da u domu trenutno ima desetak devojaka i oko 190 mladića.
Vaspitači i čuvari tvrde da je nekada bilo mnogo više samopovređivanja štićenika nego što je to slučaj danas.
–Kada sam počinjala da radim bilo je normalno da maloletnik prođe kroz staklo pa krv šiklja na sve strane. Gutali su šta su stigli. Sada toga gotovo da nema. U poslednje četiri godine imali smo samo jedan ozbiljniji slučaj kada je maloletnik, koji je sada u Valjevu, progutao četiri kašike. Skoro je jedan momak progutao bateriju. – poredi Radmila Zečević.
Saša Jovanović u „Sivom domu“ radi 21 godinu a sada je nadzornik.
–Ranije su bili teži uslovi rada, manje tehnike a više direktnog kontakta sa štićenicima. Morao si da izađeš u hodnik da sve proveriš a sada pratiš na monitoru. Pre je bilo više pokušaja bekstva, po dva,tri nedeljno. Sada jednom u šest meseci. Napadi na stražare su retki. Pre 15 godina, u zatvorenom odeljenju, maloletnici su krenuli na stražara da mu uzmu ključeve i izađu. Pamtimo i slučaj kada je štićenik u pokušaju bekstva isekao kolegu. – govori o svom iskustvu Saša Jovanović.
U VP Domu ističu da se spustila starosna granica maloletnika koji dolaze. Nekada su stizali sa 18 čak i 20 godina a sada već sa 14. Ima četrnaestogodišnjak koji iza sebe imaju i po 1.300 krivičnih dela! Maloletnici dolaze i sa zavidnim iskustvom u konzumiranju opijata.
–U jednom periodu od godinu dana svi maloletnici koji su došli imali su iskustvo sa drogom ili alkoholom. Droga je sada jeftinija, dostupnija. Mnogi dolaze kao zavisnici. Bilo je i slučajeva da su se ubrzo nakon izlaska iz doma neki „overili“. – konstatuje Radmila Zečević.
Ivan Mijajlović je upravnik VP Doma u Kruševcu od 2012. godine. U poslednjih pet godina znatno su poboljšani uslovi u domu, zahvaljujući brojnim donacijama, a ustanova je postala otvorenija za javnost.
–Pozitivno je to što se sada mnogo veća pažnja posvećuje maloletničkoj delikvenciji. Kada je snimana serija ja sam bio osnovac i nisam ni sanjao da ću jednom raditi ovde. Nekada je bilo 500 pa čak i 1.000 štićenika. Dolazili su iz čitave Jugoslavije. Nisu se samo promenili uslovi već i sistem i način rada. Nekada je sve bilo rigoroznije, strožije…– analizira Ivan Mijajlović.
Serija „Sivi dom“ snimana je 1982. i 1983. godine. Reditelju Darku Bajiću je nakon diplomskog filma „Direktan prenos“ to bio prvi ozbiljan posao i veliki izazov.
-Nekako u vreme kada sam radio seriju rodila mi se ćerka i dosta sam razmišljao o tome da je postavim kao priču o mladim ljudima kojima nedostaje ljubav. I kada bih je danas radio ostao bih pri osnovnoj tvrdnji da nedostatak ljubavi u porodici dovodi do agresije. – kaže Bajić koji u šali kaže da ima „dve godine domskog staža“.
Dubravku Jovanoviću je “Sivi dom” bio prva značajnija uloga.
– To je bila poslednja TV serija koja se snimala na filmskoj traci, što je iziskivalo da se snima sigurno i da nema grešaka. Tako sam ja moju partnerku Savku (Željka Cvijetan) propisno išamarao nekoliko puta, a sve je snimao njen suprug! – priseća se Jovanović.
Comments are closed.