Mladi jako rano, već sa 13 godina, počinju sa konzumiranjem alkohola a kako postaju stariji tako sve više preteruju u upotrebi alkoholnih pića.
Pedijatar, dr Gordana Aleksić, ima dosta iskustva u radu sa mladima koji konzumiraju alkohol.
“Što se tiče Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine, reklo bi se da nemamo mnogo podataka vezano za broj mladih koji konzumiraju alkohol. Nismo radili ta anketna istraživanje da bi nam se mladi izjasnili mada niko od njih neće da prizna koliku količinu konzumira ni koliko često. Ono sa čime se mi suočavamo jesu posledice. Niko od njih neće da dođe u ordinaciju i kaže “Ja konzumiram alkohol, pomozite mi oko toga da prevaziđem problem, da mi više ne padne na pamet da to radim”. Ne. Zato što njima alkohol donosi jednu dozu opuštanja, uživanja, oni su tada deo grupe, tako da im u tim godinama to verovatno prija“, objašnjava dr Aleksić.
Kakve su posledice preteranog konzumiranja alkohola među mladima?
“To su nekada zadesni padovi a u većem broju slučajeva tuče. Kolege iz Službe za hitnu pomoć zapravo to znaju i oni se suočavaju sa tim posledicama. Ono što je naše zažanje jeste kada ih više ima, kada su češće povrede pod dejstvom alkohola. To je vikendom i u vreme praznika, kao i toku raspusta. Nažalost, mi nemamo statističko praćenje. Ukoliko imamo, recimo, povredu prelom ruke izazvan pod dejstvom alkohola ona može da se šifrira da je izazvan u toku saobraćajne nesreće, ali nema drugih detalja. Zato nemamo precizne podatke koje su povrede izazvane pod dejstvom alkohola, a koje ne”, pojašnjava statističku metodologiju dr Aleksić.
U većini slučajeva roditelji nemaju informaciju da su njihova deca povređena pod dejstvom alkohola.
“Njima je u interesu da roditelji ne saznaju koji je opseg povrede. To se ne odnosi na svakog adolescenta ali je to činjenica. Kada je nešto akutno nema baš mnogo mesta da vi njima pričate “Zašto ste to uradili?”, “To ne treba da uzimate”, ako kao lekar zbrinjavate povredu. Već pri kontrolnom pregledu razgovaramo sa njima i o štetnom dejstvu alkohola. Dakle, to se dešava u ordinaciji svakog od lekara. Tu se popriča da li se to prvi put desilo, da li roditelji znaju za to, damo predlog da dođu u Savetovalište za mlade. Ako se češće ponavlja onda im na vrlo prijemčiv način za njih damo predlog da dođu kod našeg psihologa da sa njim popričaju o toj temi. To je ono o čemu se razgovara pri tim kontrolnim pregledima kada se sanira povreda”, govori o način rada doktorka Aleksić.
Čime tinejdžeri pravdaju svoje opijanje i izazivanje incidenata pod dejstvom alkohola?
“Opravdanja su uglavnom slična a zavise od toga da li kod nas dođu sami ili sa roditeljima. Ako dođu sa roditeljima onda to bude, “Bili smo u društvu pa smo svi smo pili”. Sa druge strane to se dešava na raznim rođendanima, znači na žurkama sa povodom, pa imaju opravdanje. Ali često, kad dođu sami kažu „Ja ohrabrim sam sebe kad popijem neku čašicu. Onda lakše stupam u kontakte, opušteniji sam, lepše mi prođe veče“. Zavisi u kom se okruženju kreću. Nekada oni to i ne smatraju nepodobnim ponašanjem. Njima je to uobičajeno”.
Savetovalište za mlade ima, pre svega, preventivnu ulogu. Od 2004. godine, kada je Savetovalište za mlade osnovano, menjale su se i potrebe mladih. Zato se menjaju i teme ali i način rada.
Radionice koje se konkretno odnose na alkohol i druge psihoaktivne održavaju se u okviru seminara jednom mesečno, nekada i dva puta.
“Mnogo toga se promenilo od 2004. godine do danas. Promenila se, pre svega, granica. Mi shvatamo da za neke teme kojima se bavimo moramo da spustimo granicu. Najpre smo radionice održavali đacima prve godine srednje škole, pa osmom razredu i sada neke radionice, naročito ove koje se odnose na psihoaktivne supstance, svakako ćemo spustiti još na mlađe đake, možda na šesti ili čak peti razred osnovne škole”, naglašava dr Aleksić, koja je kordinator Savetovališta za mlade.
Suština radionice je da se mladima na zanimljiv način predstavi koje su to štetne posledice konzumiranja alkohola.
“Mi razumemo da oni žele da budu deo grupe, da eksperimentišu, ali smo dužni, kao zdravstveni radnici, da ih upozorimo na štetno dejstvo alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Pored tih radionica, održavamo i predavanja za đake osnovnih i srednjih škola u gradu ali i u selu. Na radionici obično učestvuje od 18 do 22 đaka i to je interaktivan rad. Na predavanjima bude veći broj đaka, onako kako škola može da organizuje”, ističe dr Aleksić i nastavlja.
“Ono na čemu insistiramo su predavanja za roditelje. Oni često ne primećuju da dete konzumira alkohol. Nemaju spoznaju da deca čak i u toku radnog dana, već na odmoru u školi, konzumiraju alkoholna pića. Zato im treba skrenuti pažnju“.
“Kakav ćete odnos imati prema alkoholu najviše zavisi od porodice. Znate onu naviku da mama i tata sede i tokom ručka popiju po čašu ili čašicu alkohola, pa kao i dete bi nešto da popije. Hajde da mu sipamo malo da proba. I onda iz nekakve bezazlene priče krene… Ako vi vidite da se u porodici konzumira alkohol, nije važno koja vrsta alkohola, i da je to uobičajen način ponašanja onda ćete i vi da se ponašate tako bez mnogo pitanja, podpitanja i bez mnogo razmišljanja”.
U istraživanjima rađenim na nivou Srbije pre desetak godina došlo se do podatka da mladi “prvi bliski kontakt” imaju sa 13 godina. U međuvremenu je ta granica spuštena.
“Mi nismo radili anketna istraživanja ali sada svakako pre trinaeste godine kreću sa konzumiranjem alkohola. Sve više devojaka, odnosno devojčica, konzumira alkohol. Još jedno zapažanje je da sada za jedno veče konzumiraju veliku količinu alkohola, pa onda tu bude mešavina alkoholnih pića. Ne mislim na koktele nego mešaju napitke i to sve uz ostale psihoaktivne supstance”, naglašava doktorka Aleksić.
Zakon decidno kaže da se osobama mlađim od 18 ne sme prodavati alkohol. Nažalost, ova zakonska odredba se, uglavnom, ne poštuje.
“Jedan od načina je da angažuju i zamole starije drugare koji su punoletni, koji jesu u mogućnosti da im kupe ili nabave alkohol. Osim toga, ukoliko im je mali džeparac oni udruže sredstva, ne kupe sebi užinu koja je dobra za njihovo zdravlje i dođu do alkohola”, priča pedijatar dr Gordana Aleksić.
Comments are closed.