Заштита приватности постаје све важнији аспект свакодневног живота у дигиталном свету. Све више података се скупља, чува и користи за различите сврхе, што може довести до нарушавања приватности појединца. Стога, питање заштите приватности постаје кључно питање конкуренције на тржишту. Ефикасна конкуренција је неопходна за приватност и иновације. Дигиталну економију све више карактерише неколико компанија на доминантној позицији. Ове компаније су у могућности да намећу одредбе и услове који искоришћавају наше податке и крше наше слободе.
Ефекти ове концентрације моћи су значајни и нису ограничени на приватност на мрежи и ван мреже. Компаније попут Google-а делују као чувари, на пример тако што регулишу начин на који приступамо информацијама на вебу, као и које апликације можемо да инсталирамо на нашим уређајима. Они могу да нас прате и профилишу на различитим уређајима да предвиде и утичу на наше понашање. Ово више не утиче „само“ на област дигиталног оглашавања. Све више корпоративна овлашћења задиру у функционисање демократије и имају дубок друштвени утицај.
У игри је зачарани круг: због своје доминације, ове компаније прикупљају и анализирају огромне количине података. Што више података прикупе, то су бољи у профилисању појединаца и нуђењу ових профила оглашивачима, политичким партијама и другима, као и да користе те профиле за побољшање атрактивности сопствених услуга. И што је више људи увучено у ове услуге, то мање било који појединачни корисник има моћ да одустане од модела експлоатације корпоративних података, јер не постоји еквивалентна услуга.
Приликом процене тржишне моћи, антимонополска тела су се фокусирала на цену и резултате. Овај уски приступ мало или нимало не узима у обзир друге факторе, као што су добробит потрошача, квалитет, иновације и приватност; и интеракција између различитих релевантних тржишта у игри.
Тржиште је под снажним притиском да пружи висок ниво заштите приватности како би задовољило потребе купаца. Купци су све свеснији важности приватности и траже производе и услуге који то омогућују. Стога, компаније које се не придржавају стандарда заштите приватности могу бити кажњене губитком тржишног удела.
Међутим, постоји и друга страна медаље. Заштита приватности може бити изазовна за компаније, посебно оне које се баве скупљањем и коришћењем великих количина података. Ове компаније морају балансирати потребе за заштитом приватности са својим пословним циљевима и потребама за подацима. То захтева од компанија да континуирано развијају и унапређују своје политике и технологије за заштиту приватности.
Где лежи решење? Ефикасна конкуренција осигурава да компаније имају подстицај да инвестирају, иновирају, држе корак са својим ривалима и да смишљају нове и боље производе за потрошаче.
Да бисмо почели да оспоравамо ову експлоатацију података за моћ, морамо се бавити следећим стварима:
- Проценити овлашћења компанија у вези са личним подацима, фокусирајући се не само на цену, већ и на квалитет услуге, иновације и приватност.
- Појачати контролу над спајањима и аквизицијама које су покренуле велике компаније, укључујући процену утицаја на податке.
- Створити услове за истинску конкуренцију у погледу приватности, где се компаније такмиче да пруже услуге које највише одговарају приватности.
- Решавати штету која проистиче из недостатка конкуренције, укључујући усвајање анализа тржишних моћи које узимају у обзир друштвене бриге као и економске аспекте
- Координирати примену у антимонополским органима и другим регулаторним телима, као што су органи за заштиту података, како бисте избегли рупе у закону и „трку ка дну“.
- Оснажити организације за људска права и потрошачке да доводе у питање доминацију на тржишту која негативно утиче на права појединаца.
У сваком случају, заштита приватности је важан фактор у тржишној конкуренцији. Компаније које се придржавају стандарда заштите приватности имају предност у односу на оне који то не чине. Стога, компаније морају бити свесне важности заштите приватности и учинити све што је потребно како би задовољиле потребе купаца и одржале конкурентност на тржишту.
Поред тога, постоје и регулаторни оквири који се тичу приватности и који су успостављени како би се осигурала заштита података појединца. Пример таквих регулаторних оквира је General Data Protection Regulation (ГДПР) у ЕУ и или Federal trade Commission Act (ФТЦ) у САД-у. Ове регулативе стављају одговорност на компаније да се придржавају стандарда заштите приватности и да буду транспарентне у вези са скупљањем, чувањем и коришћењем података корисника. Укључују и права корисника, попут права на приступ и брисање података, те право на приговор на обраду података.
Регулаторни оквир такође ставља притисак на компаније да се прилагоде новим прописима и да стално унапређују своје политике и технологије за заштиту приватности. То значи да компаније морају бити свесне свих регулаторних захтева и прилагодити се њима како би избегле казне или губитак тржишног удела.
На крају, заштита приватности је кључно питање конкуренције на тржишту. Компаније које се придржавају стандарда заштите приватности имају предност у односу на оне који то не чине. Стога, компаније морају бити свесне важности заштите приватности и учинити све што је потребно како би задовољиле потребе купаца и одржале конкурентност на тржишту, те се придржавати регулаторних оквира.
Comments are closed.