ZORAN ASKOVIĆ, NAČELNIK ŠKOLSKE UPRAVE: “Nedostaju nastavnici matematike, fizike i nemačkog jezika”

Na poslednjoj sednici Skupštine grada Kruševca odbornici su usvojili Elaboratao razvoju mreže javnih osnovnih škola na teritoriji Grada Kruševca za period 2019.-2026.

Kakve novine donosi ovaj dokument razgovarali smo sa načelnikom Školske uprave Kruševac Zoranom Askovićem.

-Da li predlog Mreže osnovnih škola za period 2019. do 2026. godine donosi neke novine u odnosu na sadašnje stanje?

Nema nikakvih promena što se tiče opstanka samostalnih škola. Jedina promena je u tome što će ubuduće izdvojeno četvororazredno odeljenje u Cerovi, koje je pripadalo OŠ „Žabare“ u Žabaru, novom mrežom škola biti izdvojeno odeljenje OŠ „Vuk Karadžić“ Kruševac. Ova promena je nastala zato što ne postoji autobuska linija na relaciji Cerova-Žabare pa bi bio otežan odlazak učenika od petog do osmog razreda u Žabare.

-Sve škole, osim OŠ “Nada Popović”, Specijalne osnovne škole i Muzičke škole, u proteklom periodu beleže pad broja učenika. Neke škole, poput onih u Dvoranu i Padežu, imaju manje od 200 učenika a ispod te brojke u narednom periodu mogla da ode i škola u Velikim Kupcima. Da li se možda razmišljalo o eventualnoj integraciji škola na određenom području, np. škole u Gornjem Stepošu i Velikim Kupcima, Padežu i Jasici, kako bi se obezbedio racionalniji rad škola u smisli iskorišćenosti kadrova i resursa?

Uredba o kriterijumima za donošenje akta o mreži javnih predeškolskih ustanova i akta o mreži javnih osnovnih škola (čl.3) kaže da „javna osnovna škola može biti osnovana kao posebna ustanova, za najmanje 480 učenika ili 16 odeljenja“ i „javna osnovna škola može biti osnovana i za manje od 480 učenika, ako na udaljenosti do dva kilometra ne postoji druga osnovna škola (osim u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada)“. Ove dve škole, koje ste Vi naveli (Dvorane i Padež), u budućnosti će imati manje od 16 odeljenja (oko 15 odeljenja), ali postoji problem što je velika udaljenost od ovih škola do najbliže osmorazredne škole i bili bi veliki problemi oko putovanja učenika. Ostale škole koje ste naveli, koje bi po Vama mogle da se integrišu, ispunjavaju uslove po Uredbi da budu samostalne škole.

-U većini isturenih odeljenja deluju kombinovana i nepodeljena odeljenja. Da li se u takvim uslovima rada može postići zadovoljavajući kvalitet nastave?

Sigurno je da u ovim četvororazrednim školama, u kojima često ima po dva odeljenja (kombinovana odeljenja), ili odeljenja koja su sastavljena od sva četiri razreda (nepodeljena škola), ne može da se postigne zadovoljavajući kalitet nastave kao i u odeljenju koje je sastavljeno samo od jednog razreda (čisto odeljenje), ali je problem, i ne samo taj , u putovanju đaka do najbliže škole.

–U zaključcima eleborata se, pored ostalog, navodi

“Sačuvati manje (seoske) gde god je to moguće i u situacijama kada one u potpunosti ne odgovaraju predviđenim standardima. Opstanak ovakvih škola zavisi od demografske situacije u sredini u kojoj se nalaze, ali isto tako je evidentno da gašenje škola dodatno podstiče negativne demografske trendove u lokalnoj sredini, jer je već više puta uočeno da kad mesto ostane bez škole, brzo ostane i bez stanovništva.”

Koliko čuvanje seoskih škola sa nekoliko učenika ima smisla kada se zna u se u nekim selima godinama nisu rodila deca ili se rode jedno ili dva u nekoliko godina? Očigledno je da su tim sredinama postojanje škole nije podstaklo demografski rast.

Mi imao primere da se u tim selima ugase odeljenja kad nema učenika, ali ako postoji samo jedno dete-škola opstaje.

–Poslednjih godina evidentan je trend da deca iz prigradskih naselja – Lipovac, Veliko Golovode, čak i Modrica , pohađaju škole u gradu i “preskaču” škole u svojim naseljima. Koliko ovaj trend utiče na organizaciju rada u školama?

Zakon je u ovim slučajevima jasan. Roditelji su u obavezi da upisuju decu u škole koje se nalaze na teritoriji gde žive. Ako žele da idu u školu koja je van te teritorije, piše se zahtev školi do određenog roka, a škola ako ima prostornih mogućnosti može da primi učenike. Ovim učenicima lokalna samouprava ne plaća troškove prevoza do škole.
Naravno, ovaj trend umnogome utiče na organizaciju rada škole i to tako da neke škole dolaze u zonu opstanka (po uredbi) zbog manjeg broja učenika.

-Da li je urađena precizna ekonomska analiza koliko ovakva mreža osnovnih škola košta? Da li bi se , možda, postigla bolja ekonomska efikasnost ukoliko bi neke manje seoske škole bile zatvorene a deca prevožena specijalnim autobusima do matičnih škola?

Ne znam da li je neko radio analize i ne znam koliko to košta. To bi trebalo da rade jedinice lokalne samouprave pošto one snose sve materijalne troškove škola. Naravno, da bi se postigla bolja ekonomska efikasnost ako bi se deca prevozila autobusima do matičnih škola, ali tu se već ulazi u probleme pošto opstanak ovakvih škola zavisi od demografske situacije u sredini u kojoj se nalaze, ali isto tako je evidentno da gašenje škola dodatno podstiče negativne demografske trendove u lokalnoj sredini, jer je već više puta uočeno da kad mesto ostane bez škole, brzo ostane i bez stanovništva.

-Za prethodnih šest godina broj učenika osnovnih škola na teritoriji Grada Kruševca smanjen je za oko 850. Ukoliko se trend nastavi dosta nastavnika će postati višak. Da li u Školskoj upravi postoji kadrovski plan za budući period? Koliko će nastavnika i kojih profila biti potrebno u Kruševcu u narednih 5,10 godina?

Na nivou svih školskih uprava, pa i Školske uprave Kruševac, formirane su Radne podgrupe za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja za čijim je radom prestala potreba. Ova Radna podgrupa radi tokom cele školske godine, ima sastanke skoro svake nedelje (reaguje po predstavkama, žalbama) i bavi se dopunjavanjem norme koju je lice izgubilo u školama gde postoji određena norma ili upražnjena mesta. Do sada je ova podgrupa odlično funkcionisala. Inače, pored članova Školske  uprave i aktiva direktora, članovi ove podgrupe su i predstavnici reprezentativnih sindikata (3 člana) i sve odluke se donose konsenzusom.
U Školskoj upravi Kruševac ne postoji kadrovski plan za budući period već se radi po prispeću žalbi ili kad se na listi nađu lica koja su ostala bez dela norme časova ili cele norme.
Nismo se bavili statistikom koliko će nastavnika i kojih profila biti potrebno u Kruševcu u narednih 5 do 10 godina, ali znamo da su deficitarni kadrovi nastavnici matematike, fizike i nemačkog jezika.