EVROPA VIA KRUŠEVAC: Ovako ili onako, svejedno je!

Od rodjenja sam živeo u ulici Rastka Nemanjića u Kruševcu ali je posle dvadesetak godina moja ulica promenila ime i od tada ima staro/novo ime, Svetoga Save, kako je bila nazvana sredinom tridesetih godina prošlog veka, kada je ceo kraj urbanizovan i postao poznat kao Novo naselje.

Nikada nisam saznao kome je negde posle Drugog svetskog rata zasmetao Sveti Sava, ali me ne čudi što se u vreme kada su osiljeni “oslobodioci“ znali da na konjima da ulaze u kafane (npr. u “Zlatno burence“), našao neko pametan, pa još i dovoljno uticajan, da mojoj ulici promeni ime koja je umesto duhovnog dobila svetovno ime jedne te iste osobe.

Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, brat srpskih kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog, bio je srpski princ, diplomata i književnik, a po zamonašenju, kao monah Sava, bio je iguman manastira Studenice, osnivač i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Mnogo je toga napisano o njemu ali bih posebno preporučio knjigu koju je napisao Miloš Crnjanski (“Sveti Sava“), u kojoj nam je naš veliki pisac na briljantan način dočarao kakav je čovek bio Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava. Medjutim, i pored svih zasluga za naš narod i državu, doživeo je Sveti Sava da ga posle sedam i po vekova razmonaše u Kruševcu.

Lično mislim da je zaslužio da njegovo ime nosi neka od centralnih i najvećih ulica u Kruševcu, ali mi je ipak uvek bilo drago da u razgovorima sa prijateljima koji nisu Kruševljani sa ponosom istaknem da živim u ulici koja se po njemu zove.

Sada živim u ulici koja nosi ime još jednog našeg velikana, veoma poznatog i cenjenog srpskog slikara Uroša Predića. Iako je jedna od njegovih najpoznatijih slika, “Kosovka devojka“, decenijama bila u izbeglištvu u Narodnom muzeju u Kruševcu, oni koji je trebalo nisu znali, hteli ili smeli da neku ulicu u našem gradu nazovu po njemu. Na kraju, ipak je izvesni Vasa ili Vasilije Milovanović morao da se oprosti od svoje ulice, odnosno da je ustupi Urošu Prediću.

Medjutim, nije se Vasa Vasilije tako lako predao i posle dosta godina još uvek je aktuelan, kako kod taksista, tako i u firmama koje nam prodaju nešto i šalju nam neke račune. Danas sam platio račune četiri od četiri firme (JKP “Vodovod“, JKP “Kruševac“, “Telekom Srbija“ i JP “Elektroprivreda Srbije“), i svaki je različito adresiran – te Uroša Predića, te Vase Milovanovića, te Vasilija Milovanovića, te različiti brojevi, totalni haos…

Šta li mi mislimo i čemu li se nadamo kada ne možemo ovaj problem da rešimo kako treba? Kakve mi investitore mislimo da dovedemo ako je značajna verovatnoća da nećemo moći sa sigurnošću da im kažemo na kojoj adresi će biti njihova firma? Predlažem da im se nude samo parcele u ulicama kojima nisu menjana imena, što je sigurno, sigurno…

Da ovaj problem nije za potcenjivanje, govori postojanje posebne Komisije za imenovanje ulica i trgova Skupštine grada, a jedna od najpopularnijih (najotvaranijih) stranica gradske internet prezentacije se zove “Novi i stari nazivi ulica“ (link krusevac.rs/sr_cir/ks-info/nazivi-ulica.html). Imamo dosta problema koje nije lako rešiti, ali mislim da ovaj ne spada u takve, odnosno da je potrebno malo dobre volje i ne mnogo više sredstava. Potreban nam je i domaćin starog kova, koji ume da vodi računa o redu, koji će da pozove svakoga koga treba i da organizuje da se ovaj problem prioritetno i efikasno reši, da se ne bi brukali više.

 

 

 

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone