Sa Nenadom Krstićem, predsednikom Udruženja građana “Evrokontakt”, razgovarali smo o Nacrtu zakona o socijalnom preduzetništvu.
U nekoliko gradova u Srbiji održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o socijalnom preduzetništvu a članovi “Evrokontakta” bili su veoma aktivni u davanju primedbi. Inače, ovaj zakon se već nekoliko godina nalazi u proceduri ali nikako da bude usvojen.
“Naziv Nacrta je neodgovarajući budući da, iako je odomaćen, izraz ”socijalno preduzetništvo” nije najsrećniji izbor za označavanje vrste poslovanja na koju se odnosi. Izrazi koji se najčešće koriste (socijalna ekonomija, socijalna preduzeća, socijalno preduzetništvo) predstavljaju ispravan prevod originalnih izraza (na engleskom jeziku), ali ne potpuno odgovarajući duhu srpskog jezika. Treba razmisliti o novom nazivu, kao što je ”solidarna ekonomija” i slično“, ističe Krstić.
Po Krstiću Nacrt je usmeren ponajviše ka rešavanju problema nezaposlenosti pripadnika socijalno ugroženih grupa, dok je zanemaren element uticaja socijalnog preduzetništva na rešavanje prioritetnih problema u zajednici;
“Nacrt u potpunosti onemogućava da druga pravna lica (udruženja, fondacije itd.) posluju po principima socijalnog preduzetništva, osim onih koja su navedena u Nacrtu (privredna društva i preduzetnici). Nacrt ne onemogućava da druga pravna lica budu osnivači socijalnih privrednih društava, ali im se ne dozvoljava da zakonski posluju po principima socijalnog preduzetništva u svom izvornom obliku; Akteri u socijalnoj ekonomiji mogu da se bave skoro svakom vrstom poslovne delatnosti, a poštovanje određenih pravila i principa u poslovanju je ono što ih razlikuje od ostalih aktera u poslovanju”, dodaje predsednik “Evrokontakta”.
Pored ostalog, Nacrt predviđa namene u koje socijalna privredna društva i socijalni preduzetnici mogu uložiti minimalno 70% profita, a koje se odnose samo na unapređenje poslovanja, dok nije ostavljena mogućnost da isti investiraju u rešavanje prioritetnih problema u zajednici.
Važno je naglasiti da se na rešavanju problema u zajednici može raditi ne samo kroz delovanje socijalnog preduzeća ili preduzetnika, već i kroz preusmeravanje dela ili celog profita na aktivnosti i projekte kojima se rešavaju problemi u zajednici.
“Socijalno preduzetništvo je u Evropi nastalo kao odgovor zajednice i pojedinaca na narastajuće probleme u zajednici, odnosno civilnog i poslovnog sektora, gde je uloga države svedena na stvaranje normativnog okvira i podsticajnog ambijenta za poslovanje socijalnih privrednih društava i preduzetnika. U Nacrtu je navedeno da ista mogu da osnuju ”Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave itd.”, što je u potpunosti u neskladu sa opšteprihvaćenim ”duhom” ovog vida poslovanja“, napominje Krstić.
Nacrt predviđa inkluzivni model upravljanja socijalnih privrednih društava od strane zaposlenih i članova. Ovaj model jeste preporučen od strane Evropske komisije, ali nije u skladu sa poslovnom tradicijom i kulturom u našoj zemlji, smatraju članovi nevladinih organizacija.
“Smatramo da ne treba da se žuri da se Zakon izglasa u što kraćem roku, predložili bi da se proširi sastav radne grupe za izradu Nacrta i da se u nju uvrste predstavnici civilnog sektora, koji je do sada bio oslonac razvoja ovog načina poslovanja. Ukoliko Narodna skupština izglasa Zakon o obliku koji je predložen, mislimo da će isti onemogućiti razvoj socijalnog preduzetništva, umesto da ga podstakne“, iznosi svoje zaključke Nenad Krstić.
Comments are closed.