Romani cikna: Svako ubistvo je kolektivna odgovornost!

Povodom nedavnog ubistva Zlate Nikolić, žrtve partnerskog nasilja u Kruševcu, komentarom se oglasila organizacija “Romani cikna”.

“Ovim saopštenjem apelujemo na javnost i sve one koji se profesionalno bave porodičnim nasiljem da pokažu i svoje ljudsko lice. U četvrtak je nasilno je prekinut još jedan život, ovog puta mlade žene od 23 godina. I na isti, već šematizovan način, mediji objavljuju vest krvavim bombastičnim naslovima i podnaslovima “Monstruozni zločin u Kruševcu”, “Stravično ubistvo iz ljubomore”, “Izašao iz zatvora pa ubio ženu”…i naravno komentari čitalaca koje kao da su orkestrirali ovakvi naslovi.

Kada se ubistvo desi Romima, obavezno se oglašavaju zabrinute “patriote” da “izopačene i kriminalu sklone Rome” osude i pozovu na zaštitu od ovih, za našu državu nepoželjnih građana, nazivajući ih “oni”. Tu su i komentari ostrašćenih, kao i uvek kada se desi neko ubistvo, da osuđuju bilo žrtvu ili počinioca, da se nadmeću u svojim stavovima, i obavezno međusobno vređaju a povod kao da prestaje da bude važan.

Po pravilu, ne oglašavaju se psiholozi, policajci, sudije, socijalni radnici koji treba da objasne građanima šta je to porodično nasilje i zbog čega se javlja, kako treba reagovati, kako se ponašati. I onda, uvek vidimo ružno lice Srbije. Kao da je celo društvo “utrnulo”, nigde glasa razuma. Ostaju usamljena saopštenja udruženja građana, pa deluje kao da i oni  instrumentalizuju nečiju smrt kako bi povećali svoju vidljivost.

Pitamo se da li je moguće da umesto besa i poziva na linč počnemo da razmišljamo koliko smo povezani i koliko je svako namerno ubistvo kolektivna odgovornost. Zlatu nije ubio samo njen partner, ubilo je društvo i zajednica po kojoj je žena vlasništvo muža i njegove porodice. Njenog partnera oblikovalo je društvo: porodica i okruženje.

Prijava nasilja u romskoj zajednici nailazi na osudu rodbine i čitave zajednice. Poslednje dve godine samo je nekoliko Romkinja u Kruševcu odlučilo da napusti porodicu zbog nasilja. Posle boravka u sigurnoj kući  žena najčešće  nema gde da se vrati, pa joj je život još veći pakao jer strepi od odmazde nasilnika kada izađe iz zatvora.

Sudski postupci traju isuviše dugo, mere zaštite od nasilja u porodici se retko izriču, a kada se izreknu nasilnici ih najčešće nekažnjeno krše. Kazna zatvora za nanošenje teških telesnih povreda ženama kreće se od 3 do 6 meseci zatvora, uslovno na 2 godine. Ovo se, na žalost, dešava svim ženama, u celoj Srbiji.

Kakve poruke šalje društvo nasilnicima i žrtvama? Nasilnici su svesni da su kazne blage i to ih ohrabruje. Romska zajednica tradicionaalno zatvorena ćuti, vesti o ubistvu žena zastrašuju i opominju žrtve da se ne odupiru, ako im je do života.

Kakvu poruku šaljemo mi građani kada ćutimo, iako znamo šta se dešava iza vrata porodičnog doma, ili zauzmemo stav “Ciganska posla”? Šaljemo poruku bezosećajnosti za patnju drugih, a to su najčešće nevine žrtve robovanju patrijarahatu. Ovo nije tradicija i kultura Roma već zločini koji zaslužuju reakciju države, uspostavljane pravde, lečenje od trauma nasilja.

Ove činjenice nas motivišu da se oglasimo i molimo sve one koji se na bilo koji način bave nasiljem u porodici i o njemu mnogo više znaju da se oglase i pokažu nam da Srbija ima i svoje lepše lice. Možemo li mi građani da utičemo na stvaranje humanijeg društva? To nam treba, to svi želimo, a radimo upravo suprotno: tražimo krivce, osudjujemo, uvodimo protokole, sporazume…

Procedure i postupci postaju sami sebi svrha, državni aparat melje umesto da oslušne nas građane, razume potrebe, pomogne da unapredimo naše odnose. Za humanije društvo svi moramo da damo najbolji deo sebe, a naša nadležna Ministarstva i relevantni organi uprave da podstiču partnerstva u zaustavljanju svakog nasilja koje se prepozna, uvode medijaciju u rešavanju sporova, razvijanju kampanja, kreiranju preventivnih programa za primenu nenasilne komunikacije kod dece, mladih, u porodici uz podjednako učešće žena i muškaraca”, navodi se u komentaru “Romani cikne”.

“Romani cikna” iz Kruševca je ženska romska organizacija koja postoji od 2010. godine i razvija programe za unapređenje položaja žene, rani razvoj dece, u cilju smanjenja socijalne isključenosti romske zajednice.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

sixteen + 18 =