“Vratite ustavnu garanciju u Zakon o zaštiti podataka o ličnosti”

Više od 30 organizacija civilnog društva iz Srbije podržalo je tekst amandmana na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i pozvalo poslanike da podrže izmenu koja, po njihovim rečima, utvrđuje da se prava građana na zaštitu podataka o ličnosti “mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona”.

U saopštenju organizacija navodi se da bi usvajanje člana 40 Predloga zakona stvorilo opasnost da organi vlasti ili privatne kompanije koje rukuju podacima o ličnosti, ograniče prava građana “bez izričitog zakonskog ovlašćenja i po sopstvenom nahođenju”.

“Stav Ustavnog suda u navedenoj odluci jeste da se prema članu 42 Ustava Srbije samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka, te da je bilo kakva mogućnost uređivanja ove oblasti na osnovu ‘drugog propisa’ neustavna”, navodi se u saopštenju.

Organizacije dodaju da usvajanjem člana 40 Predloga zakona u sadašnjem obliku postoji velika verovatnoća da će se slično pitanje ponovo naći pred Ustavnim sudom, te da bi član 40 mogao da bude proglašen neustavnim.

Član Opšte uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti, poznate pod skraćenicom “GDPR” (General Data Protection Regulation), prema kojoj je pisan član 40 Predloga zakona u Srbiji, predviđa da se prava građana mogu ograničiti zakonskom merom samo radi zaštite opšte definisanih interesa, kao što su “javna bezbednost”, “javni interes” ili “prava i slobode drugih”.

S druge strane, upravo zbog te uopštenosti, stav 2 tog člana precizira da će svaka zakonodavna mera sadržati posebne odredbe o kategorijama ličnosti, obimu ograničenja, određenju konkretnih lica koja mogu da uvedu ograničenja.

“To znači da GDPR daje mogućnost državama članicama da posebnim zakonima i u posebnim situacijama samo za određena lica uvedu ograničenja, a nikako da jednom opštom normom daju mogućnost svima, kako državi tako i privatnom sektoru, da se po slobodnoj proceni koriste izuzecima”, navodi se u saopštenju.

Organizacije civilnog društva dodaju da neke države-članice EU koje sprovode GDPR, Nemačka, Austrija, Švedska i Hrvatska, nemaju posebne članove zakona o ograničavanju prava građana ili su “ta ograničenja uže određena”.

“S obzirom na to  da izrada i donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (u Srbiji) traje već šest godina, a da je Vlada Srbije usvojila i uputila Narodnoj skupštini tekst zakona koji je veoma konfuzan i težak za tumačenje (na šta su ukazale i organizacije civilnog društva, Poverenik, stručna javnost, pa i sama Evropska komisija), očekujemo da u finalni tekst zakona bude vraćena odredba da se prava građana mogu ograničiti samo zakonom”, piše u saopštenju više od 30 organizacija civilnog društva.

Između ostalih, tu su Share fondacija, Asocijacija onlajn medija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN Srbija, BIRODI, Transparentnost Srbija, Crta, Inicijativa mladih za ljudska prava, Južne vesti, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)…

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

16 − four =