Поражавајућа чињеница је да све више младих почиње да конзумира алкохол пре навршених осамнаест година.
Ту су и прва пијанства, која остају урезана у сећању и која се касније препричавају у друштву. Наше саговорнике умало да та искуства скупо коштају. Они су спремни да говоре о својим искуствима, а њихова порука је јасна – алкохол никад није добро решење.
Д.М. конзумира алкохол у малим количинама сваког другог дана:
– Почео сам да пијем са седамнаест година, тачније тада сам први пут остао мало дуже у граду са друштвом и попио мало више. Сећам се да смо победили неку важну утакмицу и то је морало да се прослави. Тада су отприлике почели моји изласци, на којима бих повремено попио неко алкохолно пиће. А први пут сам се напио у првој години средње школе, веровали или не, у друштву својих родитеља и породице, на новогодишњој прослави. Попио сам неколико шприцера и повраћао свега три сата.
Присећа се излазака који су га замало скупо коштали.
– Сећам се, био је то излазак на први тикет, а затим одлазак у ноћни клуб. Седели смо све до раних јутарњих часова. У зору најзад крећемо кући. Ја сам био пијан, па ме је друг водио. Ишли смо пешака како бих се отрезнио. Друг ме је оставио испред оближње брзе хране, како би се јавио осталима да смо кренули. Од тада се не сећам више ничега. Пробудио сам се ујутру исповраћан, постељина ми је крвава, а леђа расечена. Одмах сам отишао до друга и питао га шта се десило. Он ми је објаснио да сам пао и сљуштио цела леђа. Такође, сећам се када сам другаре извео у град да частим поводом куповине новог стана. Тада смо се страшно напили. Тада ми се први пут десило да ходам лево-десно по улици и да не знам где сам. Једва сам стигао до нове зграде, а лифт није радио. Иначе, стан се налази на једанаестом спрату. После одређеног времена сестра ме је затекла на осмом спрату како спавам на степеницама и позвала је мајку како би ме довукле до стана – кроз киселкасти осмех се присећа Д.М.
Б.Г. сматра да алкохол у малим количинама није штетан, али да не треба претеривати:
– Први пут сам се напио са шеснаест година, на рођендану моје сестре од тетке. Иначе, увек сам одбијао алкохол и противио сам му се. На рођендану сам узео једно пиће реда ради, а затим је кренуло друго, треће, четврто пиће, па ме је друштво наговарало да пијем још… Од пића сам пио само „бамбус“, јер је то било слатко и најмање је имало укус алкохола. Дешавало се, да када попијем, често не знам шта радим. Више пута сам падао, имао огреботине. У једном тренутку сам “газио и скакао по стаклу”, а ја се тога не сећам, то су ми сутрадан причали. Једно купатило сам уништио у пијаном стању, тако што сам се оклизнуо и почео да ломим све. Сећам се једног рођендана на којем су сви били пијани. Сипали су пића у базен, бацали лубеницу по дворишту. Стварно је било хаотично – тврди како никада не би поновио то искуство.
Објашњава како алкохол утиче, према његовом искуству, на човекову свест.
– Била је нека журка у на којој сам током целог пијанства, мислио да сам у некој игрици. Доживљавао сам живот као ту једну игрицу. Кад год бих затворио очи ја бих видео ликове те игрице. Не знам шта ми се тада десило, имао сам неки спој у мозгу. Цело вече ми је било “виртуелно” и потпуно нестварно. Алкохол конзумирам искључиво због друштва у посебним приликама, а често и како бих потиснуо негативне емоције.
– Сведок сам да се у ноћним клубовима и кафићима, због велике количине алкохола, губи смисао човека и то већ пређе у неке прималне инстинкте. То нису ти људи које познајем, као да се претворе у неке друге личности, не знам како бих то објаснио. Тамо је другачији менталитет и свакојаке ствари су дозвољене, за разлику од свакодневног живота. Присуствовао сам честим тучама и ситуацијама када се пијани мушкарци набацују девојкама које у трезном стању не би ни погледали. У изласцима нема правила. Најгоре што може да се деси младој особи је да јој неко сипа “нешто” у пиће, што се ретко дешава – за крај наводи Б.Г.
У.Ђ. закључује да млади не треба да пију, јер је то одлика незрелости
– Почео сам да пијем веома рано, нисам имао ни петнаест година. Све је почело из те неке шале са пријатељима, било нам је занимљиво да пијемо. Увек када бисмо се окупили, на столу би било пиво или ракија, храна и гласна музика у позадини. Често бисмо попили мало више, али за нас то није представљао проблем. Неки од нас би повраћали, неки се смејали, а неки настављали да пију. Тек данас, када размислим из ове перспективе, схватам колико је то било незрело и погрешно. Сем лома и празних флаша које бисмо остављали, није ту ничег више било. Дружења јесу била лепа, али свестан сам да смо били деца. Алкохол сада пијем у посебним приликама и умерено, волим чашу црног вина понекад. Треба уживати у чаши лепог, домаћег вина, али опет и за то треба имати одређене године – напомиње У.Ђ.
Comments are closed.