Bolest i usamljenost – ključni motivi za odlazak u Gerontološki centar

Većina porodica svoje stare dovodi u Gerontološki centar kada oni zbog bolesti više nisu u stanju da se brinu o sebi.

Kvalitetan rad sa starim ljudima mogu obavljati samo iskusni stručnjaci koji vole svoj posao, a u Gerontološkom centru Kruševac navode da je u proseku jedan stručni radnik zadužen za čak 70 korisnika.

Praćenje dokumentacije, provera sklonosti i interesovanja budućih korisnika, razgovori sa predstavnicima socijalne službe, izrada zajedničkog plana aktivnosti, osmišljavanje mesečnog i dnevnog plana, samo je delić obaveze stručnjaka čiji je posao da starima pruže siguran domski smeštaj.

– Imamo oko 50-ak aktivnih korisnika, jer je dobar deo naših stanara nepokretan – navodi viši fizioterapeut Milka Pavlović, koja obavlja poslove radnog terapeuta. – Rekreativna aktivnost je jedna od najvažnijih stvari, jer je reč o ljudima starije životne dobi, sa slabijim vidom, manipulacijom ruku, koordinacijom pokreta. Radimo vežbe opšte kondicije, primerene njihovom zdravstvenom stanju i dobu. Obavezne su i šetnje po krugu, kao i van ustanove.

Cilj boravka je i da se stariji ljudi osete korisno. Zato se povremeno šalju u sitnije nabavke. Odlaze u posete, primaju goste od 7 do 19 sati. Koliko je to izvodljivo, posećuju koncerte, bioskopske i pozorišne predstave, izložbe i druga bitnija dešavanja u gradu. Organizuju se i izleti van Kruševca, poput posete Mataruškoj Banji.

– U goste nam dolaze polaznici predškolske ustanove, školska deca, osnovci i srednjoškolci – napominje Pavlović. – Pre nekoliko nedelja smo imali u gostima bajkere. Organizovan je zajednički ručak, uz muziku. Naši korisnici su razgledali motore, razgovarali sa gostima. Oduševljeni su bili i jedni i drugi.

Različita su interesovanja stariijih stanara u domu. Nedavno je u ovoj ustanovi organizovano pravljenje slavskih kolača. Uključili su i korisnici koji nisu naročito aktivni. Šestoro stručnjaka (direktor, pravnik, tri stručna radnika i radni terapeut) trude se da to bude što češći slučaj.

– Struktura korisnika zahteva danonoćnu zaštitu, tako da imamo smenski rad u zdravstvenoj zaštiti – pojašnjava specijalista socijalne rehabilitacije Vesna Lukić, stručni radnik u Gerontološkom centru. – Imamo dva lekara, specijalistu opšte medicine i lekara opšte prakse i dva konsultanta, neuropsihijatra i fizijatra, koje finansira RFZO.

Najveći broj korisnika Gerontološkog centra upućen je u ustanovu zbog lošeg zdravstvenog stanja. Ređi su dolasci na osnovu lične želje.

U javnosti i dalje vlada mišljenje da ona deca koja svoje roditelje smeste u dom zanemaruju svoje roditelje. Postoje i predrasude kod starih, oni smatraju da ako su smešteni u dom da su napušteni, ostavljeni. Prosto nisu upoznati sa domom, ne znaju da su ovde zaštićeni, da imaju redovnu zdravstvenu zaštitu, ishranu prilagođenu njihovim zdravstvenim potrebama, imaju vešeraj, imaju društveni i socijalni život.

– Bilo je situacija da su neki korisnici odlazili iz doma kod svoje dece čak i u inostranstvo, ali bi se posle nekoliko meseci po ličnoj želji vraćali u dom, jer su shvatili da im je u domu lepše i bolje – ističe Milka Pavlović. – Deca rade po ceo dan, bore se za egzistenciju, a stariji su sami u kući. Ovde imaju ispunjen dan, druže se sa vršnjacima. Mesec dana adaptacije je sasvim dovoljno da se priviknu na nas, na novo okruženje. I samo saznanje da ne moraju da budu u domu olakšava im adaptaciju. Ima uticaja i to što mnogi u svom životu nisu imali priliku da posete muzej, pozorište, bioskop, pa kada ovde dobiju tu mogućnost odluče se za ostanak, uprkos prvobitnom premišljanju.

Starost i bolest (demencija, šlog) ključni su motivi za dolazak u Gerontološki centar. Udovicama i udovcima usamljenost predstavlja odlučujući faktor za napuštanje porodične kuće.

Sagovornici CINK-a koji rade sa starijima navode da obilazak srodnika zavisi od kvaliteta porodičnih odnosa. Pravila nema. Najčešće roditelje obilaze ćerke, ali primećuje se i pojava da stare ne obilazi rodbina onoliko koliko je to njima potrebno.

– Porodice dovode svoje stare onda kada više oni ne mogu samostalno da se brinu o sebi, na primer usled nepokretnosti, i kada porodica nije ni finansijski ni stručno osposobljena da brine o najstarijim članovima – napominje Vesna Lukić. – Problem za ustanovu je što dolaze veoma bolesni i ono što je je veoma interesantan podatak je da sve više njih dolazi direktno sa palijative. Malo je onih korisnika koji su potpuno nezavisni i koji se opredele za naše usluge.

Na kraju 2015.godine, 50 korisnika bilo je staro od 80 do 90 godina, petoro ih je imalo više od 90. Najveći broj smeštenih lica je od 71 do 79 godina, a prema bračnom statusu, 120 korisnika je bilo bez bračnog partnera.

Prosečan boravak stanara u Gerontološkom centru je oko tri do četiri godine.

Njih 80 posto boravi do šet godina, a 20 posto, duže od pet.

Fluktuacija je velika, a smrtnost značajna, jer dolaze vrlo bolesni ljudi. Prošle godine je 69 korisnika preminulo u Centru.

– Država jako puno vodi računa o starima i to je uređen sistem – navodi Vesna Lukić, dodajući da je finananijska strana boravka prilagođena penzijama. – Buduća koncepcija domova je da budu manji, sa najviše sto korisnika, kao i locirani po gradovima kako bi korisnici bili bliže kući i srodnicima. Veliki sistemi se neće ugasiti, ali će se dogoditi transformacije u vezi sa određenim dnevnim uslugama, poput pomoći u kući i dnevnih boravaka za stare gde bi im se pružale sve usluge koje imaju stanari Doma, osim prenoćišta.

Stručnjaci podvlače da se mediji ne bave problemima starih, a kada se bave, to čine kroz trivijalne kontekste, izveštavajući o zabavama i ljubavnim vezama u domu. Otuda su i informacije poput dostupnosti zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti, kvaliteta života i suštine boravka u Gerontološkom centru manje – više nepoznati.