Значајан допринос развоју музике у Крушевцу дали су и бројни странци који су живели и радили у нашем граду.
Освалд Фижбах (1899-1973) је рођен у месту Краслице, у тадашњој Аустро-Угарској, касније Чехословачкој. По националности је био судетски Немац. Завршио је Војно-музичку школу а потом и музичко-занатску школу. Тридесетих година био је члан војне музике 47. пешадијског пука стационираног у касарни „Цар Лазар“. Имао је звање вишег музичара треће класе а 1939. године одликован је златном медаљом за ревносну службу отаџбини. Свирао је виолину и хеликон. Био је познат у граду јер је често, посебно за празнике, свирао у граду на трговима, улицама и околним местима.
Од оснивања Ниже музичке школе водио је одсек виолине. И након пензионисања радио је као наставник држећи приватне часове. Важио је за одличног педагога а обично је имао између 30 и 50 ученика. Без обзира на године и бројне обавезе волео је да наступа са оркестрима у граду. Био је члан градског Дувачког и Гудачког оркестра. Становао је у центру града, у Караџићевој улици а велики број виолиниста у Крушевцу са поносом је истицао да да су учили „код Фижбаха“.
Немац Фридрих Херберт је такође оставио значајан траг у музичком животу Крушевца. Био је ратни заробљеник али је након истека казне остао да живи у граду где се оженио. Радио је у ИМК „14. октобар“ где је био задужен за планирање производње. Свирао је саксофон а његов оркестар је наступао у кафани „Стара престоница“ и башто хотела „Таково“. Крушевац је напустио 1958. године мада је касније у неколико наврата долазио са породицом.
Између два светска рата у Крушевцу је деловао и хор руске емиграције. Био је састављен од чланова руске колоније у Крушевцу – музичара, хориста, диригената. Наступао је у цркви Светог Ђорђа, а хором је руководио старешина Руског сокола и професор латинског језика Всеволд Гусаревич. Он је у крушевачку Гимназију дошао је Пљеваља 1930. године а живот је трагично окончао 1940. године, извршивши самоубиство у Београду.
Још један Рус Анатолиј Мурављов био је диригент хора Занталијско-певачке дружине „Обилић“ који је важио за најбољи хор у граду између два светска рата. Владимир Фиошин је био наставник Гимназије у Крушевцу и један од оснивача хора са 23 инструменталиста у школској 1926/27. години. Био је и хоровођа Руског хора.
Ово су само неки од странаца који су током свог боравка у Крушевцу утицали на развој музичког живота. Било их је много више али је допринос појединаца био мање важан због кратког боравка у граду или обима ангажмана.
Извори: “Недалеко од реке Расине – Музички живот Крушевца и околине“ Саве Поповића, „Енциклопедија Крушевца и околине“ Слободана Симоновића, дневни листови “Време” и “Правда”
ФОТО: “Недалеко од реке Расине – Музички живот Крушевца и околине“
Comments are closed.