Епидемија корона вируса јењава па је у последњих неколико седмица актуелизовано питање даље намене Ковид болнице у Крушевцу која је током пандемије збрињавала пацијенте из Централне, Источне и Јужне Србије.
Министарка здравља др Даница Грујичић је у више наврата изјавила да сматра да би болница у Крушевцу, као и оне у Батајници и Новом Саду, требало да служи за палијативну негу, јер је то нерешена област у српском здравству.
Бригу о умирућим пацијентима, за које медицина не може више ништа да уради, обично преузима породица, јер у болницама нема места. Процењује се да у Србији само од карцинома на годишњем нивоу оболи око 40.000 људи, а умре око 21.000. У последњој фази болести пацијента обично болнице отпуштају, јер њима остаје само палијативна нега.
У Општој болници у Крушевцу истичу да немају сазнања у вези планова за даљи рад болнице у Паруновцу.
„Одсек за палијативно лечење Опште болнице Крушевац смештен је на петом спрату зграде „нервног блока“ и тренутно има десет постеља. Имајући у виду да су расположиви капацитети константно попуњени, Одсек за палијативно лечење има потребу за проширењем. Од оснивања одсека остварено је преко 1.300 хоспитализација. Иначе, Општа болница Крушевац нема информације о даљем статусу Ковид болнице Крушевац јер је она организациона јединица УКЦ Ниш“, кажу у Општој болници.
Одељење палијативе у Крушевцу почело је са радом 1. јуна 2015. године и има десет постеља и један апартмански смештај што је недовољно за округ који има око 240.000 становника.
Др Владан Цветановић, директор Ковид болнице у Крушевцу, подсећа да је ова установа била под великим притиском током „пикова“ у епидемији.
„Овде је запослено више од 700 људи али су кичма система били лекари из Опште болнице Крушевац мада је највећи број лекара долазио из Клиничког центра Ниш. Долазили су и лекари из Врања, Крагујевца, Неготина, Зајечара…Људи из различитих средина требали су да се усагласе са нашим протоколима. Све то је требало изнети професионално и лично“, изјавио је за локалне медије Цветановић.
Он сматра да би трансформација Ковид болнице у центар за палијативну негу могла да буде добро решење.
„Демографска слика је лоша и то је тренд који ће ићи у наредним годинама. Све је више старих и та иницијатива која је кренула из Министарства здравља је, по мом мишљењу, оправдана. То су центри који по свом капацитету недостају здравственом систему наше земље. Оно што је битно јесте да болница има довољно квалитета, и опремљености и просторно, да се уради врста пренамене, да из ковида пређе у нековид. Да ли ће то бити баш палијатива то је већ питање за ресорно министарство . Оно што је битно то је да постоји потенцијал који треба искористи. Пренамена ка палијативним центрима недостаје. Побољшала би не само лечење већ квалитет услуга које здравствени систем може да пружи“, закључио је др Цветановић.
Иначе, Ковид болница у Крушевцу, на простору некадашње касарне „Расина“, на површини од 12.500 м2, изграђена је за само четири месеца и коштала је 37,7 милиона евра. Има 150 кревета на интензивној нези и 350 на полуинтензивној, а запослење је добило око 600 лекара, сестара и другог мединског и техничког особља. Многима од њих то је био први посао након вишегодишњег чекања на бироу. Први пацијенти су примљени 20. децембра 2020. године.
Запослени са којима смо разговарали кажу да им је најбитније да болница настави са радом.
„Након епидемије короне сваки други посао биће лак! Дешавало нам се да по 48 сати не идемо кући, да падамо са ногу од напора. За запослене је најважније да наставе да раде, да имају радно место. Да ли ће радити палијативу или нешто друге није толико битно“, прича једна од медицинских сестара из Ковид болнице.
У Градској управи, због болести надлежних, нисмо успели да добијемо изјаву о томе какав је став локалних власти у вези пренамене Ковид болнице.
За Ковид болницу у претходне две године везане су и две афере које су негативно одјекнуле у јавности. Почетком 2021. године из болнице је украдено девет телемедицинских система који служе за даљинско праћење здравственог стања пацијената. Озбиљан инцидент догодио се септембра 2021. године када је неко од запослених помешао дестиловану воду са дезинфекционим средством које се, уз ваздух, даје пацијентима на вештачкој вентилацији. Срећом, тада су избегнуте озбиљније последице.
Коначну реч о даљој судбини Ковид болнице у Крушевцу даће Министарство здравља и Влада Републике Србије а одлука се очекује у наредних месец или два.
Comments are closed.