Ćićevac nakon koridora: Izazovi ekonomije bez tranzitnog saobraćaja
Otvaranje prve deonice Moravskog koridora u aprilu 2023. godine donelo je modernu infrastrukturu, ali je za značajan broj malih preduzetnike u Ćićevcu to označilo početak borbe za opstanak. Istražujemo kako je preusmeravanje saobraćaja uticalo na rad menjačnica, restorana, trgovinskih radnji, benzinskih pumpi.
Od dana kada je naplatna rampa u Pojatu zatvorena, kroz centar Ćićevca prolazi znatno manje vozila. To je donelo manje zagađenja, mirnije ulice i manje gužve, ali i nagli pad posla za mnoge koji ovde žive i rade. Prema navodima meštana i lokalnih privrednika, otkako je saobraćaj preusmeren sa starog puta, nestali su i kupci na koje je godinama bio oslonjen veliki deo lokalne ekonomije.
Benzinske pumpe, koje su nekada radile bez prekida, danas uglavnom skraćuju radno vreme. Slična situacija je u ugostiteljstvu, gde brojne kafane, restorani i objekti brze hrane više nemaju goste kao ranije, kada su putnici pravili pauze na putu ka turističkim destinacijama poput Kopaonika ili tokom letnje sezone ka Grčkoj. Danas se, kako kažu, poslovanje uglavnom svodi na lokalno stanovništvo, što je nedovoljno da održi nekadašnji obim rada.
Pad prometa osetile su i trgovinske radnje. Kupaca je manje jer više nema prolaznika koji su u hodu svraćali i kupovali, pa se trgovina svodi na ograničen broj stanovnika. U uslovima kada postoji više prodavnica, a manje kupaca, konkurencija postaje veća, a zarada sve manja.
Sa sličnim problemom suočavaju se i menjačnice, koje imaju znatno manje posla jer, kako objašnjavaju, kroz Ćićevac više ne prolaze strani državljani u meri kao ranije.
S druge strane, apoteke i dalje rade stabilno, ali se i njihovo poslovanje u najvećoj meri oslanja na lokalno stanovništvo, bez značajnijeg uticaja prolaznog saobraćaja koji je ranije donosio dodatni promet.
Posledice se ne zadržavaju samo na trgovini i ugostiteljstvu. Prema navodima meštana, i poljoprivrednici su osetili promene. Ranije su prolaznici često kupovali domaće proizvode, direktno od proizvođača, dok je sada takva prodaja značajno opala. Manji broj ljudi koji dolaze ili prolaze kroz mesto znači i manje prilika za dodatnu zaradu.
Ovakvu situaciju u Ćićevcu, meštani vide kao povezan problem. Kada se zatvori jedan lokal, kako kažu, manje se kupuje u drugoj radnji, a to se dalje prenosi na sve ostale. Manji promet utiče na sve, što više nije problem pojedinca ili jedne prodavnice, već čitave ekonomije lokalne zajednice.
Podaci iz Plana razvoja opštine Ćićevac za period 2023 – 2029 ukazuju da je lokalna ekonomija i pre ovih promena bila osetljiva, sa nižim zaradama u odnosu na republički prosek i značajnim oslanjanjem na male biznise i poljoprivredu . U takvim uslovima, gubitak prolaznog saobraćaja dodatno je ograničio mogućnosti za poslovanje.
Moravski koridor, jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u zemlji, nesumnjivo donosi brojne prednosti na širem nivou. Ipak, primer Ćićevca pokazuje da razvoj infrastrukture može imati i drugačije efekte na lokalne zajednice, posebno one koje su se decenijama oslanjale na tranzitni saobraćaj kao izvor prihoda.
Za mnoge koji ovde žive, najveća promena nije to što se brže stiže do odredišta, već to što se sve ređe staje u njihovom mestu. Pitanje je kako pronaći novi način da se ojača lokalna privreda i ekonomija.
Tekst i foto: Aleksandra Paunović
