U socijalnom preduzetništvu u Evropskoj Uniji angažovano je 14,5 miliona ljudi a u Srbiji jedva oko 10.000 ljudi.
–Na teritoriji 27 zemalja članica Evropske Unije trenutno u oblasti socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije radi 14,5 miliona ljudi što čini 6,5 % radno sposobnog stanovništva. Doprinos učešću u BDP je 11%. U Finskoj 7,5 % radno sposobnog stanovništva radi u socijalnoj ekonomiji, u Velikoj Britaniji 5,7%, Sloveniji 5,4%. U Srbiji socijalno preduzetništvo učestvuje u BDP sa samo 0,2% i upošljava oko 10.000 ljudi, uglavnom u oblastima edukacije i obuke, turizma i ugostiteljstva ali ih je sve više i u poljoprivredi. – objašnjava Vladimir Radojičić, stručnjak za socijalno preduzetništvo.
Socijalno preduzetništvo je specifično jer se profit usmerava na ostvarivanje nekog društvenog cilja kao što je zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili ranjivih grupa stanovništva. Prema podacima iz 2012.godine u Srbiji je registrovano 1.196 socijalnih preduzeća i to u formi zadruge, udruženja građana, fondacija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i osoba sa invaliditetom.
–Na teritoriji EU svako četvrto novoosnovano preduzeće ima prefiks socijalno.U Finskoj, Francuskoj, Belgiji je to svako treće. Socijalno preduzetništvo je odgovor na ekonomsku krizu jer se zapošljavaju teže zapošljive kategorije stanovništva i rešavaju neke socijalne potrebe. U Srbiji, osim malog broja muškaraca između 35 i 45 godina starosti, većina stanovništva spada u ranjive grupe. Zato je socijalno preduzetništvo jako dobar model da se reše mnogi problemi. Jedan od uspešnijih modela socijalne ekonomije je zadrugarstvo sa kojim smo imali dosta iskustva u staroj Jugoslaviji. – dodaje Radojičić.
Iako socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nije tako razvijeno ima dosta primera dobre prakse. Preduzeće „Bagel bejgl“ iz Beograda, koje je osnovala NVO „Atina“, sav profit usmerava na pomoć žrtvama trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja. Udruženje „Optimist“ iz Bosilegrada već godinama uspešno radi na razvoju plasteničke proizvodnje jagoda i povrća a pre dve godine su započeli i sekundarni program prerade.
–U Šapcu imamo odličan primer organizacije koja ima tri vešeraja i zapošljava deset žena iz stanja socijalne potrebe i žrtava nasilja. Od ukupnog profita reinvestiraju u razvoj poljoprivrede i zapošljavaju nove ljude ali i pokrivaju troškove licenciranih usluga socijalne zaštite kao što su dnevni centar za osobe sa smetnjama u razvoju, pomoć u kući za stare osobe iz ruralnog područja.
Jedna od dilemma je da li je Srbija uopšte zainteresovana za razvoj socijalnog preduzetništva jer je predlog Zakona o socijalnom preduzetništvu četiri puta stavljan u proceduru za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije i isto toliko puta povlačen iz nje!
–Srbija je spremna jer postoje pioniri koji „guraju priču“. Nije potrebno imati poseban zakon i normative u startu. Mnogo važniji je podsticaj. Neophodna uloga države je da ustupi neke svoje resurse kao što su napuštene fabrike, napuštene kancelarije, napuštena poljoprivredna zemljišta koje niko ne koristi. Bitne su i podsticajne mere kao što su start up i podsticajni krediti. – dodaje Vladimir Radojičić koji je trenutno angažovan kao stručni konsultant na projektu „Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu“ koji sprovode Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga i Udruženje građana “Evrokontakt” a finansira Razvojna agencija Srbije.
Comments are closed.