Devetogodišnja borba Alternativnog kulturnog centra Gnezdo za očuvanje plaže u Bivolju pokazuje kako građanski aktivizam može sanirati komunalni otpad, ali i kako se lokalna zajednica suočava sa sve agresivnijim fizičkim i industrijskim uništavanjem rečnog korita Rasine. Dok divlje deponije, seča drveća i nelegalno vađenje šljunka menjaju izgled ove gradske oaze, aktivisti kroz ekološke akcije, sadnju drveća i besplatne kulturne sadržaje vraćaju reku građanima. Predstojeća izložba fotografija „Naše pravo na Rasinu“, koja se otvara u subotu na pešačkom mostu, javni je alarm i poziv nadležnim službama da konačno preuzmu odgovornost za zaštitu ovog zajedničkog prostora.
O tome šta je urađeno u prethodnih devet godina razgovarali smo sa Kaćom Dimitrijević, programskom urednicom u Gnezdu i aktivistkinjom.
Da li se stanje na Rasini promenilo od 2017. godine, kada je osnovano AKC Gnezdo, pa do danas?
Gnezdo se nalazi na samoj obali reke Rasine u Bivolju, što nam je omogućilo da prethodnih devet godina pratimo situaciju na terenu bez posrednika, barem u ovom delu grada. U vreme kada smo došli sama plaža je bila prilično zapuštena. Iza svakog većeg vodostaja ostane ogromna količina otpada, a u to vreme, prema mom saznanju, nisu postojale inicijative koje bi okupile građane oko ovog pitanja. Tu su, bili i ostali, nesavesni građani koji bi automobilima dovozili stari nameštaj, prozore i slične stvari i bacali ih kraj reke. Ipak, kroz brojne akcije čišćenja koje smo organizovali, i stalno prisustvo, shvatili smo da je komunalno zagađenje ipak moguće donekle sanirati.
Problem koji se javlja zadnjih godina jeste fizičko zagađenje kojim se menja izgled i struktura reke zatrpavanjem korita šutom, nelegalnim vađenjem šljunka i sečom drveća. Duž celog vodotoka možete naići na deponije građevinskog materijala, a sa njima dolazi i komunalni otpad. Ispod putokaza “Saradis” npr. gotovo svakog meseca nastane nova divlja deponija koju prijavljujemo Komunalnoj inspekciji. Nažalost, počinioci ostaju nepoznati i sankcija izostaje, pa se situacija redovno ponavlja.
Zagađenje se ne zadržava samo na ovom očiglednom, već možemo čuti svedočenja o industrijskom i hemijskom zagađenju, a ono ostaje ispod radara, nevidljivo golim okom, bez zvanične hemijske analize vode. Zaključila bih da se stanje ne menja na bolje, već svedočimo postepenom, ali sigurnom uništavanju rečne obale i zagađenju rečnog korita Rasine.
Na koji način Gnezdo unapređuje priobalje Rasine?
Neizostavan deo našeg rada je briga o zajednici, a ona je neodvojiva od brige o prirodi oko nas. Želimo da skrenemo pažnju na značaj očuvanja besplatnog i javnog prostora, kao što je plaža u Bivolju. Plažu koristi veliki broj ljudi u letnjim mesecima, posebno starijih i dece i važna je za identitet ovog dela Kruševca.
Svake godine organizujemo najmanje tri grupne akcije čišćenja obale Rasine sa ciljem jačanja građanskog aktivizma i podizanja svesti lokalne zajednice o značaju čuvanja zajedničkih prirodnih resursa. Ideja je da ohrabrimo sve ljude, a naročito komšije, da se aktivno uključe u brigu o plaži i reci, da prepoznaju pravo na javni prostor i da razvijemo osećaj zajedničke odgovornosti.
Tokom letnjih meseci, naši međunarodni volonteri gotovo svakodnevno prikupljaju otpad koji ostane iza posetilaca plaže i menjaju kese za đubre na kantama koje smo napravili prošle godine.
Kroz akciju “Spasimo Jaz – Rasina te zove” i radionicu “Očuvanje ekologije priobalja biosanacijom” zasadili smo 40 već dobro formiranih sadnica drveća (brest, javor, divlja kruška, divlji kesten, trešnja i dr.), a za 20 njih smo napravili i zaštitne ograde. Drveće doprinosti očuvanju rečne obale, sprečavanju erozije i unapređenju ovog prostora za rekreaciju i boravak u prirodi. Nadamo se da će u budućnosti praviti preko potrebni hlad generacijama koje dolaze, ali i da će svojim cvetovima i plodovima privući insekte, sa insektima i ptice, pa tako doprineti biodiverzitetu ove gradske oaze.
Između redovnih košenja visokog rastinja koje obavlja JKP, naši članovi takođe trimuju travu i svake godine obnavljaju zemljane stepenice koje vode ka plaži, kako bi ostala pristupačna i bezbedna za sve.
Pre dve godine napravili smo četiri velika stola sa pripadajućim klupama koje tokom toplih meseci iznosimo na plažu. Ovi stolovi su se pokazali kao pun pogodak što vidimo po tome što se zaista koriste, od porodica koje borave na plaži, penzionera, ribolovaca, dece, pa sve do zaljubljenih parova.
Pored toga, trudimo se da putem društvenih mreža informišemo komšiluk o porastu vodostaja i drugim trenutnim ekološkim incidentima, poput paljenja guma ili mrtve živine u vodi.
Kakav značaj za lokalnu zajednicu imaju besplatni kulturni sadržaji organizovani u javnim prostorima poput plaže u Bivolju?
Mislim da je najznačajnije pokazati da reka i njena obala nisu neki skrajnuti i zapušteni delovi grada, već prostor okupljanja, druženja i kreativnosti. Besplatni kulturni sadržaji, poput GNEZDO FEST-a koji organizujemo u julu, imaju veliki značaj jer omogućavaju da kultura bude dostupna svima, bez obzira na finansijske mogućnosti ili obrazovanje. Verujemo da javni prostori treba da ostanu otvoreni, dostupni i namenjeni ljudima, a kultura je jedan od najboljih načina da ih zajednica ponovo prisvoji i koristi na pozitivan način. Kada ljudi provode vreme na obali kroz radionice, koncerte, predstave ili druge programe, raste i svest o važnosti očuvanja tog prostora. Na taj način kultura postaje alat za razvoj zajednice i podstiče građanski aktivizam, želju da budemo prisutni i utičemo na pravac u kome će se zajednica kojoj pripadamo razvijati.
U subotu 30. maja u 18 sati otvarate izložbu “Naše pravo na Rasinu”. Šta nam možete reći o tome?
Izložbu čine fotografije nastale tokom aprila i maja 2026. god. kada su naši aktivisti, uz pomoć građana i građanki Kruševca, mapirali i dokumentovali divlje deponije, otpad i probleme u vodotoku Rasine kroz naselja Bivolje, Pejton i Parunovac u Kruševcu. Prvobitna ideja bila je da izložba bude postavljena u prostorijama Gnezda, ali smo u međuvremenu shvatili da je prikladnije da bude postavljena na pešačkom mostu ispod, kako bi je video što veći broj ljudi.
Na ovaj način želimo da otvorimo javni dijalog o stanju reke i pozovemo nadležne gradske službe na preuzimanje odgovornosti za zaštitu reke I sprovođenje zakona iz odgovarajućih oblasti. Pozivamo čitaoce da nam se pridruže u subotu.
Projekat “Naše pravo na Rasinu” se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).
