RASINSKI OKRUG POD SMEĆEM: Slovenački model kao rešenje!

Dok Rasinski okrug grca u komunalnim problemima, a javni uvid u novi Regionalni plan upravljanja otpadom već izaziva oštre polemike, izgovor da je ekološki haos „stvar balkanskog mentaliteta” konačno padne u vodu. Primer Slovenije – koja je iz iste bivše države izrasla u ekološkog lidera – dokazuje da se divlje deponije ne rešavaju praznim apelima, već jasnom kaznenom politikom ali i stimulativnim merama i edukacijom. I dok Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Blace, Ćićevac i Varvarin traže održivo rešenje, slovenački model nudi jasnu formulu: primenljive mere, digitalne dokaze i jasne stimulacije koje bi i naš region mogle da očiste preko noći – ukoliko za to postoji politička volja.

Odlaganje smeća je jedan od najvećih komunalnih problema u Rasinskom okrugu. Trenutno je u toku javni uvid Regionalnog plana upravljanja otpadom za grad Kruševac i opštine Blace, Brus, Aleksandrovac, Ćićevac i Varvarin. Iako je ovaj plan tek pre nekoliko dana postao dostupan javnosti već se mogu čuti brojne primedbe na neka od rešenja koja nudi.

Dok traje polemika o predloženim rešenjima pogledali smo kako su neke druge države u okruženju rešile problem odlaganja otpada. Kao model smo uzeli Sloveniju jer je do pre tri ipo decenije sa Srbijom bila u istoj državnoj zajednici. U “deželi” živi veliki broj građana poreklom iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine , tako da lakonsko objašnjenje kako su “divlje deponije rezultat mentaliteta” otpada. Kakos u u Sloveniji rešili svoje probleme u vezi odlaganja smeća? U nastavku teksta je spisak mera koje se mogu primeniti i u lokalnim samoupravama Rasinskog okruga ukoliko ima volje nadležnih.

Slovenija je uspostavila izuzetno strogu kaznenu politiku i sistematski nadzor, što je direktno iskorenilo naviku bacanja smeća na divlje deponije.

Kaznena politika i nadzor u Sloveniji

Sistem „Plati koliko baciš“ (PAYT) – Građani plaćaju odnošenje samo preostalog, neselektovanog otpada. Ako komunalci uoče da u pogrešnoj kanti ima plastike ili papira, ostavljaju crveno upozorenje, a nakon toga slede novčane kazne za celo domaćinstvo ili stambenu zgradu.
Rad komunalne inspekcije – Inspektori redovno proveravaju sadržaj kontejnera i traže dokaze (poput računa ili pisama sa adresom) kako bi identifikovali onoga ko je pogrešno odložio otpad.
Visoke novčane kazne – Kazne za fizička lica koja nepropisno odlažu otpad ili stvaraju divlje deponije kreću se od nekoliko stotina do preko 1.000 evra, dok su za pravna lica kazne i do deset puta više.
Foto-zamke i video-nadzor – Lokacije koje su nekada bile kritične (šume, obodi gradova) opremljene su skrivenim kamerama koje automatski snimaju registarske tablice vozila koja dovoze ilegalni otpad.

Modeli primenjivi u našem regionu

Zemlje Zapadnog Balkana mogu preuzeti slovenački model kroz sledeće korake, prilagođene lokalnom budžetu i mentalitetu:

Digitalna mapa divljih deponija (Građanski nadzor) – Slovenija je počela od digitalnog registra deponija koji su pravili sami građani. Kod nas se može lansirati jedinstvena nacionalna aplikacija gde građani jednim klikom i fotografijom prijavljuju divlju deponiju. To stvara pritisak na lokalne samouprave da brzo reaguju.
Postepeno uvođenje sistema „Plati koliko baciš“ – Umesto paušalne naplate odnošenja smeća po kvadratu stambenog prostora ili broju članova, potrebno je preći na naplatu po zapremini neselektovanog otpada. Kada građani shvate da reciklažom direktno smanjuju svoj mesečni račun, divlje deponije gube smisao.
Mobilne foto-zamke na crnim tačkama – Nabavka prenosivih, jeftinih kamera sa solarnim napajanjem i 4G vezom. Postavljanjem ovih kamera na poznatim lokacijama gde se otpad godinama nelegalno istovara, i javnim objavljivanjem kazni, brzo bi se odvratili prekršioci.
Partnerstvo sa lokalnim lovačkim i planinarskim društvima – Slovenački rendžeri i lovci imaju ovlašćenja da prijave i dokumentuju ekološke prekršaje u prirodi. Naš region ima razvijenu mrežu udruženja građana (ribolovci, planinari, ekolozi) koji mogu dobiti ulogu zvaničnih „čuvara prirode“ sa direktnom vezom ka komunalnoj miliciji.

Kako tačno izgleda pravni okvir i uloga komunalne milicije u regionu da bi ove kazne bile primenjive? 

U našem regionu, upravljanje otpadom regulisano je krovnim dokumentima poput Zakona o upravljanju otpadom i lokalnim odlukama o komunalnom redu. Za fizička lica koja nepropisno odlažu smeće ili prave divlje deponije, kazne se kreću od 5.000 do 50.000 dinara (zavisno od lokacije i težine prekršaja). Za pravna lica (firme koje istovaraju građevinski šut), kazne idu i do 2.000.000 dinara.

Glavni problem u praksi je taj što Komunalna milicija prema Zakonu o komunalnoj miliciji ima ovlašćenje da izda prekršajni nalog na licu mesta, ali samo ako počinioca zatekne na delu ili ako postoji neoboriv dokaz. Pošto milicije nema dovoljno na terenu, ekološki prekršaji uglavnom ostaju nevidljivi.
Kako rešiti pravni čvor? Potrebno je zakonski priznati digitalni dokaz (snimak sa građanske aplikacije ili auto-kamere) kao validno sredstvo za pokretanje prekršajnog postupka. Ako komunalna milicija dobije pravo da na osnovu snimka registarske tablice automatski pošalje kaznu vlasniku vozila (kao kod nepropisnog parkiranja), problem divljih deponija pored puteva biće rešen preko noći.

Stimulacija građana

Zeleni poeni i popust na komunalije – Građani koji donose kabasti otpad, elektronski otpad ili sortirani reciklabilni materijal (staklo, pet, papir) u lokalno reciklažno dvorište dobijaju ekološke bodove na svojoj personalizovanoj kartici. Ovi bodovi se na kraju meseca konvertuju u direktan popust na račun za komunalne usluge.
Pametni reciklomati sa instant nagradama – Postavljanje automata u gradskim sredinama koji za svaku ubačenu plastičnu flašu ili limenku izdaju listić sa popustom za javni prevoz, parking, karte za pozorište ili kupovinu u lokalnim marketima. Kada reciklaža donosi opipljivu ekonomsku korist, svest građana se menja u rekordnom roku.
Ekološki budžet za mesne zajednice – Uvođenje takmičarskog duha među naseljima. Mesna zajednica ili opština koja u toku godine drastično smanji količinu neselektovanog otpada i nema registrovanu nijednu divlju deponiju, dobija namenska sredstva iz budžeta za izgradnju novog parka, dečijeg igrališta ili sportske infrastrukture. Na taj način građani sami počinju da kontrolišu i opominju komšije koji krše pravila, jer time štete celoj zajednici.
Besplatan odvoz kabastog otpada „na poziv“ – Jedan od glavnih razloga zašto stari nameštaj i šut završavaju u šumama, pored reka i puteva jeste visoka cena privatnog prevoza do zvanične deponije. Komunalna preduzeća moraju obezbediti da svako domaćinstvo ima pravo na dva besplatna odvoza kabastog otpada godišnje, koja se jednostavno zakazuju telefonskim pozivom.