Tri veoma teško povređene osobe u protestima studenata i građana, koji su u Srbiji počeli nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. su žene. Studentkinje.
Dve su povredili vozači ili „vozači“, u Beogradu, dok su stajale tokom 15 minuta tišine za 15 poginulih u padu nadstrešnice. Treću studentkinju su bejzbol palicama u Novom Sadu, dok je lepila plakate pretukle osobe koje su na ulicu izašle iz prostorija Srpske napredne stranke.
Od 5 aktivista ljudskih prava, kojima su po nalogu Uprave za sprečavanje pranja novca, početkom februara tekuće godine istraživani privatni računi u banci, 3 su žene: Maja Stojanović, Građanske inicijative, Katarina Đukić, ProGlas i Sofija Todorović, Inicijativa mladih za ljudska prava.
Novinarke su, takođe, meta napada. Na ulici, u tabloidima, u državnim institucijama. Još nam je u sećanju slika novinarke TV N1, koja stoji na ulici u Sremskoj Mitrovici dok je prolaznici, učesnici mitinga podrške predsedniku države, 15. februara 2025. vređaju i otimaju joj mikrofon. Urednice lokalnog portala u Kruševcu, koji izveštava o protestima i događajima u gradu, putem Fejsbuka i telefona dobijaju pretnje na dnevnoj bazi.
Šta je za ženama u državnim institucijama, koje rukovodioci / rukovoditeljke primoravaju da idu na mitinge podrške aktuelnoj vlasti? „Suptilne“ metode podrazumevaju da nadređeni pozove nasamo i kaže: „Znaš bilo bi dobro da nas ide što više. Oni nas finansiraju, zahvaljujući njima primamo plate.“ Nadređeni ili namerno ne govore istinu ili ne znaju kako se obezbeđuje plata. Možda oba. Ako pozvana pristane, radi protiv sebe i svoje savesti. Ako ne pristane, postoji mogućnost da bude izložena mobingu od strane rukovodećih ljudi i kolega i koleginica, koji su na mitingu podrške predsedniku bili / bile.
Učesnice protesa su učenice, studentkinje, profesorke, opozicione političarke, građanke. Toliko ih je da je u januaru, jedna od protestantkinja, prosvetna radnica kazala: Ovu revoluciju vode deca i žena. Država, šta god to bilo ili ko god to bio, osvetila im se, između ostalog, soničnim oružjem i neisplaćivanjem plata. Zahteve protesta da se istraži pad nadstrešnice, proglase i kazne odgovorni za to, da se kazne počinioci nasilja nad studentima i studentkinjama i da institucije najzad počnu da rade profesionalno, država ne ispunjava. Srbija je, mnogi smatraju, već dugo u stanju neproglašenog vanrednog stanja.
Ženska prava i rodnu ravnopravnost više niko ne spominje. Kao da su te teme postale luksuz. Da nije ženskih grupa i pojedinih profesionalnih medija, javnost bi zaboravila da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, donet 2021. i dalje pod suspenzijom Ustavnog suda od juna 2024. Na inicijativu onoga, čija je uloga da štiti prava građana i građanki – Zaštitnika građana. Pre toga je poglavar Srpske Pravoslavne crkve u više navrata govorio protiv rodno senzitivnog jezika, podsmevajući se ženama i vređajući ih. Treći nacionalni plan za sprovođenje Rezulucije 1325, kojom se između ostalog definiše učešće žena u procesima izgradnje mira, najavljen krajem 2020. nije donet i nije poznato šta je sa radnom grupom, koja je osnovana za njegovu izradu. U 2024. je u porodično parnerskom nasilju u Srbiji ubijeno 17 žena. Ženske grupe beleže više od 20.000 poziva za pomoć od žena koje su pretrpele ili trpe porodično partnersko nasilje. Novac prikupljen primenom takozvanog oportuniteta, odnosno odlaganjem kazni, koje se izriču i počiniocima nasilja prema ženama ne ide ženskim grupama za podršku žrtvama već vladinim nevladinim organizacijama, verovatno za podršku režimu. Nevladine organizacije uključujući i ženske grupe otkazale su učešće u državnim organima i telima u znak protesta protiv hajke, koju država vodi protiv civilnog sektora, a nakon slanja policije u nekoliko nevladinih organizacija radi navodnog ispitivanja kako su trošene pare dobijene od USAID. Udruženje žena Peščanik se solidarisalo sa koleginicama i kolegama i istupilo iz članstva Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca.
Ni u okruženju stvari ne stoje najbolje. Fingiranje ispunjavanja uslova za EU integracije, deklarativna ravnopravnost, urušavanje ženskih prava, ugrožavanje bezbednosti žena, odlazak donatora, jačanje desnih i retrogradnih snaga, slavljenje ratnih zločinaca, događaji u Bosni i Hercegovini, donošenje Zakona u Republici Srpskoj kojim se NVO praktično proglašavaju stranim agentima. Evropska Unija kao odgovor na Tramp – Putinovsko dogovaranje o Ukrajini usvojila je, 6. marta u Briselu, plan ponovnog naoružavanje Evrope. Ad Hock feminističa antiratna koalicija osnovana u Zagrebu, Hrvatska, 8. marta tim povodom u Apelu upućenom EU i javnosti pita: „Zar nam ratne strahote na tlu Europe (razaranja, ubijanja, logori, genocid, prognanstva i raseljavanja, ratne traume) tijekom 20. stoljeća nisu dostatna opomena?“ i pimećuje potpuno tačno, da se „Ratovi i militarizacija društva uvijek prelamaju preko leđa žena i najranjivijih.“
Na 25. godišnjicu UN Rezolucije 1325, Žene, mir, bezbednost, više nego ikada potrebni su nam ženska solidarnost i sigurna mesta. I možda, najvažnije do svega – otpor!
Autorka teksta je Snežana Jakovljević, novinarka i aktivistkinja
