Broj priloga o mladima u mejnstrim medijima značajno je porastao, pokazuje istraživanje “ Mladi u medijskom ogledalu ”, ali i dalje retko imaju priliku da u medijima govore o njima važnim temama.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) u saradnji sa Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan (MDI WB) prikazala je rezultate istraživanja o medijskom izveštavanju o mladima.
Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je period od 22. novembra, dana kada su napadnuti studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu tokom odavanja pošte nastradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, do 6. decembra 2024. godine. Ovaj period obeležio je početak studentskih blokada koje i dalje traju, što je značajno uticalo na medijsku reprezentaciju mladih kakvu je ovo istraživanje beležilo do poslednjeg objavljenog istraživanja za 2022 godinu.
Broj tekstova u štampanim medijima porastao je za 14%, dok je broj televizijskih priloga duplo veći u odnosu na prethodno istraživanje. Crna hronika, koja se u prethodnim istraživanjima pokazala kao najčešća rubrika u kojoj se govori o mladima, više to nije, već aktivizam i volonterizam.
Mladi su kao sagovornici bili prisutni u najviše 30% medijskih sadržaja, u Danasu i na N1, dok je na RTS-u i Pinku, njihovo prisustvo zabeleženo u svega 5% sadržaja. Na portalima je situacija nešto bolja, u čak 20% slučajeva mladi su glavni akteri. Ipak, u 18% sadržaja na portalima izostaje subjekat i izvori informacija su nejasni. U većini ovakvih tekstova napadani su studenti i mladi. Treći najzastupljeniji akter u sadržajima o mladima na portalima bio je predsednik Srbije.
“Mladi generalno nisu relevantni sagovornici u većini naših medija, čak i kada su oni glavni akteri teme o kojoj se izveštava. Pojedini mediji će radije zvati analitičare da komentarišu šta oni misle da mladi misle umesto da pitaju mladu osobu. Takvi mediji se plaše onoga što bi mladi mogli da kažu”, konstatovao je Ivan Subotić, jedan od istraživača publikacije Mladi u medijskom ogledalu 2024.
Mlade žene su manje zastupljene od mladih muškaraca u svim analiziranim medijima, što dodatno ukazuje na neravnopravnost u predstavljanju različitih grupa mladih.
“Kada mladi izađu u medije, dodatno je otežavajuće pružiti žensku perspektivu. Na primer, kada smo razgovarali o potencijalnom scenariju gde nas RTS zove u program, iako jako dugo nisu uopšte izveštavali o studentima, bilo je predloga da to ne bi trebalo da bude žena. Ali na kraju je bila žena, ja sam bila na RTS-u”, izjavila je na promociji istraživanja ElaZeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka.
Mnogo verodostojnije mlade predstavljaju omladinski mediji. Ipak, broj omladinskih portala opada, jer se neki zatvaraju, a mnogi su u procesu pasivizacije.
Održavanje omladinskih medija mahom zavisi od projektnih sredstava, a njihovi novinari i novinarke često rade volonterski. Međutim, oni pokazuju veći stepen profesionalizma i inovativnosti, eksperimentišući sa formatima i sadržajima koji privlače mlade. Kao svetli primeri opstanka ističu se portali Oradio, Mingl, Youth Vibes i Oblakoder, koji i dalje pružaju prostor mladima da izraze svoje stavove.
Na društvenim mrežama glas mladih se još glasnije čuje. Na TikTok-u su studentske blokade bile ubedljivo najpopularnija tema prošle godine.
Tema vojnog roka takođe je bila veoma popularna, a pogotovo nakon najave ponovnog uvođenja obaveznog služenja u septembru 2024. Skečevi su bili najpopularniji format kada je ova tema u pitanju.
Kada je reč o HPV vakcini na TikTok-u, najčešće govorili doktori, stručnjaci i studenti medicine, ali ti videi nisu bili preterano popularni i viralni.
Kompletno istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2024“ dostupno je na sajtu KOMS-a i mladi.org.rs.
Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu“ sprovode Krovna organizacija mladih Srbije i Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan, a ko-finansirano je od strane Evropske unije i “Young Media – Media for and with young people” DW Akademie, koji podržava Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke.
