У ери у којој су локални медији најугроженији, а пропаганда незаустављиво расте, SLAPP тужбе постале су кључни алат власти и моћника за дисциплиновање новинара. О томе сведочи Јелена Зорић, новинарка BIRN-а и недељног листа Време, која је у последње две године постала мета више тужби – махом од оптужених за организовани криминал и особа блиских власти.
„Сврха ове власти јесте да тим тужбама угаси мале локалне медије, а оне јаче научи како се пишу текстови – тј. како то њима одговара“, каже Зорић. Текстови које је писала за БИРН нису се директно односили на њу. Тужбе су биле усмерене на уреднике и директорку. У случају недељног листа Време, ситуација је другачија.
Тужба тужбу стиже
„Тужио ме је кум Предрага Колувије, власника Јовањице, јер сам пренела изјаву тужиоца из суднице – да је Сергеј Мрђа ухапшен због сканка (врста наркотика) на граници са Мађарском. Иако се касније испоставило да информација није била потпуна, односно тужиоц није у до краја завршио своју реченицу и да је Мрђа ослобођен у Мађарској, ја сам само пренела оно што је речено у суду. Уместо демантија – одмах тужба. А онда, када сам то испричала у једној телевизијској емисији – стигла је још једна тужба, за исту ствар. Дакле, у малом временском размаку – две тужбе за идентичан садржај.“
Зорић додаје да су је тужили и Вељко Беливук, Марко Миљковић и још један припадник такозваног „Беливуковог клана“ јер је у јавности говорила да су припадници организоване криминалне групе – што је заправо и правна квалификација оптужнице против њих.
„Сви поступци су и даље у току. Траже се огромне суме – цифре које ја не бих могла да зарадим ни за десет година“, истиче Зорићева.
Што се БИРН-а тиче, тренутно је у току шест SLAPP поступака, а једна од тих тужби везана је за текст који је она писала.
„Још једна одлика SLAPP-а је одуговлачење. Суђења трају годинама. То исцрпљује и медије, и новинаре, и истину“, каже она.
У већини случајева судови такве тужбе прихватају без провере очигледне злоупотребе права. Тиме шаљу јасну поруку – ако си моћан, можеш да тужиш и кад знаш да нећеш добити. Циљ није пресуда, већ процес. А док траје – новинар ћути.
Оно што посебно забрињава, према њеним речима, јесте што се SLAPP механизам све чешће користи да се угуши свака критика – без обзира на то да ли је она заснована на чињеницама, на извештајима са суђења, на подацима из званичних институција.
„До пре две године нисам имала ниједну тужбу. Више од 20 година сам у новинарству. А онда, када је SLAPP постао популаран код нас, у року од неколико месеци добила сам више тужби – и то од особа оптужених за организовани криминал.“
СЛАПП поступци мењају начин рада новинара
Зато је, како каже, морала да промени начин рада. Сада још пажљивије бира адвокате, ангажује стручњаке упућене у тему SLAPP-а, јер је јасно да тужбе имају за циљ да застраше и зауставе новинарски рад.
„Сви ми новинари трпимо репресију власти, али највећу штету трпе читаоци. Ако SLAPP заживи као норма – нестаће истина, нестаће информације“, каже Јелена Зорић.
„Не постоји новинар који не осећа притисак ове власти. Неки можда мисле да живе добро, да много зарађују – али они су део пропагандне машинерије. Ми који се бавимо истраживачким новинарством можда ћемо из свега овога изаћи још бољи. Ја сам неко ко увек тражи добар угао.”
Упркос притисцима, она поручује да неће одустати.
„Ја ћу наставити да радим. Судије ће наставити да суде. А можда једног дана, када се власт промени, те судије буду судиле и саме себи.“
Зорић подсећа и да мале редакције морају што чешће да се обраћају НУНС-у за бесплатну правну помоћ, да сарађују са невладиним организацијама које се баве SLAPP-ом и, најважније, да се међусобно умрежавају.
„Морамо ширити једни другима приче. И када је прича ризична – радити је заједно.“
„Наша највећа сатисфакција није плата. То су читаоци – кад о некој причи причају, кад се она дели. Време, као недељни лист, има свој идентитет деценијама. Власти се мењају – Време остаје“, закључује Јелена Зорић.
Свака реч упорних, немирних новинара који не пристају на ућуткивање – то је највећа претња онима који би да затру, угуше јавну реч. Пре ће нестати милиони из фондова и тендера него што ће нестати новинар који памти шта је речено у судници. Зато је циљ оних који покрећу СЛАПП поступке јасан: „Ако си мали – гаси се; ако си велики – учи како да слушаш“. Или боље речено: „Учи како да ћутиш“. За истраживачке новинаре ћутање није опција. Јер, када медији ућуте – следећи на реду су грађани.
