Део крушевачких просветних радника је данас уместо наставе у школама одржао Јавни час на Тргу глумаца којем је присуствовало неколико стотина ученика али и грађана.
Након одавања поште страдалима у несрећи на новосадској Железничкој станици присутнима се обрадила психолошкиња Милица Алексић.
„Поносна сам на све нас колико нас има. Желим да вас охрабрим да не ћутите. Мој етички кодекс ми не дозовољава да се држим по страни и останем нема. Желим да се сва деца ове земље осећају да припадају њој као што и она припада њима. Не желим да гледам таргетирање, дискриминизацију и стигматизацију. Основна здравог друштва су здрави појединци а срж здраве нације су људи који су спремни да искажу своје мишљење и иза истог стану. Ових дана сам први пут у животу поносна што сам одавде и по први пут могу да кажем да је ово Лазарев град а мало и наш. Свим срцем сам уз студенте, није ме брига за проценте и последице. Вредно је свега уколико се сутра пробудимо у некој праведнијој Србији. Сви смо ми под надстрешницом али смо заједно јачи“, рекла је у свом обраћању присутнима психолошкиња Милица Алексић.
Она је свој говор завршила парафразирајући чувену реченицу крагујевачких професора из 1941. године – „Пуцајте, ја дана не држим час!“.
Ксенија Брадић Вељовић, професорка у Средњој музичкој школи говорила је о својим мотивима да данас обустави рад.
„Ја данас држим час из емпатије, правдољубивости непокорности. Поред образовне имам и васпитну улогу. Мој наставнички и људски морал ми не дозвољава да од ученика окренем главу, да им не пружим подршку и да не будем заједно у борби са њима.
У спектру емоција које осећам најпозитивнија је љубав према студентима, према њиховој памети, креативности и одлучности . Негативне емоције су људски бес према представницима власти. Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и премијер Милош Вучевић нам ових дана прете инспекцијама и отказима. Министарка која је преко 50 година у просвети и власти изјављује да политици није место у школама. Срам је било!“, казала је Брадић Вељовић.
Након говора који су одржали Душанка Милосављевић, наставница српског језика у ОШ „Јован Поповић“ и Никола Кљајић, професор стручних предмета у Медицинској школи, присутни су се упутили у шетњу до Куће Симића која има симболично значење за борбу против неправде. У овој кући је планирана Милетина буна 1835. године којом су устаници желели да ограниче апсолутистичку власт Милоша Обреновића.
